СПАСОВДАН У ДОБА СОЦИЈАЛИЗМА

Обележавање Спасовдана као сеоске заветине, и црквене славе у време социјализма није било једноставно. То нам потврђује, у Историјском архиву у Неготину, сачуван допис Парохије праховске од 25. маја 1949.године упућен Одсеку унутрашњих послова у Неготину, којим захтева да се 2. јуна 1949.године дозволи ношење литија преко поља. Допис се завршава обаавезном паролом: Смрт фашизму - слобода народу, у потпису парох праховски Вучић Поповић, који је управо те године изабран и за одборника Народног одбора Среза неготинског.  

А како је деловање Цркве "Вазнесења господњег" у Прахову у службеном извештају од 15.04.1964.године описао представник Месне заједнице Прахово , погледајте и сами у доле приложеном документу:

30 ГОДИНА ВЕЛИКЕ ЗГРАДЕ У ЦЕНТРУ ПРАХОВА

На данашњи дан пре 30 година у Прахову је свечано отворен нови Дом културе. Тада је то заиста био Дом Културе а понео је име Вука Караџића у поводу обележавања 200 година од његовог рођења. На постаменту између два улаза била је постављена биста Вука Караџића, по замисли њеног аутора, вајара Бранислава Гранића, као симбол његовог дружења са народом. Свечаном отварању присуствовало је много гостију међу којима и Олга Николић, потпредседница Скупштине Србије. Врпцу је пресекао тадашњи председник општине Љубиша Добрић а након тога на великој позорници у културно-уметничком програму наступало је близу 100 учесника, сви из Прахова. 
Данас, 30 година касније то више није дом културе. Са предњег зида скинута су бакарна слова које је изрезао и поставио Завиша Белчић, тада станар у насељу Колонија. Та бакарна слова (бакар је скуп) изгледа да су поједена на неком формалном ручку у некој кафани неких чланова Савета МЗ Прахово. Постамент са бистом Вука Караџића измештен је због већег профита једног приватног кафеџије јер није могао да постави столове летње баште и ако закупнину годинама није плаћао. Сада испред зграде имамо само постамент. Биста је скинута због лопова, а у нашем жаргону више нема: "Видимо се ипред дома", већ "Видимо се испред пензионерског". Културном сценом, као у "Сава центру", по замисли неких водећих сеоских политичара из деведесетих година, требало је да уместо дотадашњих аматера овладају "професионалци", али нажалост то никада нису и практично учинили па је културно-уметничко друштво угашено, фестивал влашке музике одмах укинут а у последње време је и кабловска телевизија занемела. То је смисао садашњег живота у нашем селу који његови креатори негују, а други здушно подржавају, јер цака је у томе да помисле да могу, а касније се покаже да томе ипак нису дорасли.

ЈАВАШЛУК

У недељу 21. маја око подне одем на наш лепи стадион да погледам утакмице петлића и пионира "Дунава" против екипе "Национала" из Ниша. На трибинама неколико Праховљана и 30-ак Нишлија и Неготинаца, чија деца наступају за ФК "Дунав". Једна жена ми прилази и у поверењу пита:  
- Извините мало ми је непријатно....има ли овде јавног тоалета? 
- Мало сам затечен - рекох ја - мислим да има иза свлачионице, погледајте.
После утакмице отишао сам иза свлачионице и уверио се да гошћу из Ниша нисам слагао. Ве-це је заиста тамо,  али то није ве-це већ ругло и срамота. Истовремено приметим, испред свлачионице више нема јавне чесме, која је некада ту била.
Питам се: Где и како нпр. судијска тројка (као службена лица) користе тоалет, где након тога оперу руке?

На скупу грађана 6.11.2015.године јавно сам позвао Савет МЗ-це да уклони стари намештај и остало ругло које свакодневно "краси" ходник једног од најлепших Домова културе у Источној Србији и пада у очи свима који уђу у зграду,  корисницима услуга јединствене матичне службе из Самариновца, Радујевца и Прахова, гостима и сарадницима месне заједнице, члановима библиотеке и клуба пензионера, али слаба вајда. То ругло стоји ту годинама и шаље "лепу" поруку нашим гостима, али и нама самима како смо "добри домаћини"!  

КО ЈЕ УГРОЖЕНИЈИ РАДУЈЕВАЦ ИЛИ ПРАХОВО?

Недавно је један од наших бораца за здраву животну средину на својој ФБ страници написао: "У случају да ветар дува према Радујевцу и Бугарској Праховљани су на коњу јер се не гуше, а у случају да ветар дува према Прахову е тада се Праховљани гуше". 
Честе су дебате на тему ко је угроженији Радујевчани или Праховљани. У тим расправама свако има своју причу, а шта о томе каже наука и то она метеоролошка и РУЖА ВЕТРОВА?

Потрудио сам се колико сам могао да дешифрујем овај графикон и дошао до следећих својих закључака, који и не мора да су тачни, али довољни су колико да се крене са сагледавањем стварног стања ствари и ту реците и ви своје.
Однос ветровитог времена и тзв. тишине (када ветара нема) је 32% тишине и 68% разних ветрова. Према Радујевцу ветар дува 1.984 часова/годишње или 22,6%, док према Прахову ветар дува 1.784 часова/годишње или 20,4%, према Србову 1.263 часова/годишње или 14,4% док је Самариновац на 4. месту са 1.011 часова/годишње или 11,5%.
Наука је ранијих година у званичним општинским Анализама стања човекове околине истицала да су насеља Прахово Пристаниште, Прахово Колонија и село Прахово малтене у пословном кругу ИХП Прахово и када нема ветрова честице прашине и непријатни гасови се шире у концентричним круговима пречника 3 километра око погона ИХП-а. Па када се Праховљанима дода опасност од Кошаве са 20,4 % и мирно време без ветра још 32% испада да су Праховљани у односу на Радујевчане угроженији за чак 30%. (Прахово 52%, Радујевац 22,6%). Рекао сам да ово и не мора да буде прецизно тачно али је једно сигруно, а то је неспорна чињеница да смо сигурно и једни и други угрожени.

ЗАКЉУЧЦИ ЗБОРА ГРАЂАНА ПРАХОВА И РАДУЈЕВЦА

У овим смутним и економски тешким временима Богом дани манипулишу људима, прете им, уцењују па и понижавају. Уцењени и понижени су сами криви што такве ствари себи дозвољавају. 
У припреми збора грађана 4.маја, "Неко" је прихватио да  прочита утврђене ЗАКЉУЧКЕ на претходно одржаном збору Праховљана и Радујевчана, који су сами сазвали и одржали 29. априла, у Парохијском дому праховске цркве. Тај "неко" то није учинио и тиме пљунуо у лице људима са којима је и сам био. Али није требало дуго да се схвати да је пропуст свесно учињен јер је то био услов запослења сина на пословима возача аутобуса. Пошто он то није учинио ево шта је на Збору грађана, одржаном 29. априла, у Прахојиском дому, јер су врата Дома културе за њих била затворена, одлучио:

Грађани Прахова и Радујевца на збору грађана, одржаном 29.04. 2017.године у 18,30 часова у Парохијском дому у Прахову, разматрали су своје заједничке еколошке проблеме и утврдили следеће

                                                                     З  А  К  Љ  У  Ч  К  Е

1. Од Скупштине општине Неготин, као законом овлашћеног субјекта, за бригу о здравој животној средини на својој територији, затражити Информацију о конкретним разлозима лошег стања животне средине у Прахову и Радујевцу, посебно за прекомерно испуштање штетних гасова и честица прашине, а према Радујевцу и изливања отпадних вода из производних погона „Еликсира“, угрожавајући животе и здравље људи, флору, фауну и друга материјална добра, посебно у ноћним сатима и данима викенда;
2. Скупштини општине Неготин предложити да на једној од наредних седница, а касније једном годишње, у дневни ред уврсти разматрање Анализе стања животне средине у подручју хемијске индустрије у Прахову, којој би присуствовали и чланови заједничког одбора за екологију из Прахова и Радујевца од шест чланова, (три из Прахова и три из Радујевца) које треба изабрати на збору грађана 4. маја 2017.г.;
3. Ради сталне контроле квалитета ваздуха, воде, земљишта и нивоа зрачења животне средине у Прахову и Радујевцу средствима накнаде за заштиту животне средине, коју плаћају грађани и „Еликсир“, као загађивач, извршити набавку и постављање мерних станица, а о резултатима мерења уредно обавештавати грађане;
4. Од „Еликсира“ Прахово захтевати да у разумном и објективно најкраћем могућем року приступи уградњи система за отпрашивање, прање и пречишћавање отпадних гасова како би се емисија отпадних материја свела на законом дозвољени ниво;
5. Хемијској индустрији „Еликсир“ Прахово предложити да у оквиру дугорочне стратегије развоја разматра могућност пресељења најугроженијих домаћинстава из насеља Прахово пристаниште на земљиште Добра села Прахово (југозападно од насеља);
6. Покренути питање наставка радова на изградњи водовода у Радујевцу обзиром да је једино насеље у равничарском делу општине које због недостатка изворишта нема решено питање здраве пијаће воде;
7. Присутни на збору грађана једногласно су исказали своју решеност да за очување животне средине у наступајућем периоду предузму и радикалније мере преко заједничких јавних скупова и упозорења па до протеста и блокада саобраћајница, све у складу са законом и уз договор са надлежним органима јединице локалне самоуправе.

У Прахову, 29.04.2017.године

Записничар,                                                                                        Радно председништво Збора:
Душан Михајловић,с.р                                                                      1. Велимир Траиловић, с.р
                                                                                                               2. Боривоје Крекуловић,с.р
                                                                                                               3. Васиљкић Слободан, с.р
                                                    Оверачи записника:
                                                    Боривоје Аврамовић,с.р
                                                    Драгиша Шамић,с.р