Ту ажурност и одговорност грађана Влада Швајцарске умела je да цени и за то их је наградила са 250.000 евра. По истом принципу, а по угледу на град Шабац, своје грађане би требала да награди и Општина Неготин. Јер, Шабац је прва локална самоуправа у Србији која је одлучила да порез на имовину уступи месним заједницама и тако омогући да, после сваког тромесечног обрачунског периода, овим средствима директно располажу.
Према информацији на сајту града Шапца, скупштина овог града је такву одлуку донела јуна месеца прошле године, а прва уплата од пореза на имовину, је већ у септембру уплаћена на рачунима месних заједница. Са тим новцем села у шабачком крају сама одлучују како ће га, и у шта, уложити. Поред ове погодности градска скупштина је одлучила да развој тих истих села у већим пројектима додатно подстакне тако што ће, на сваки уложени динар грађана, уплатити још два динара из градског буџета.
Преведено на прилике у општини Неготин доношење одлуке о уступању порезе на имовину крајинским селима допринело би да свака сеоска месна заједница има, какав-такав сопствени буџет из кога би могла да финансира: одржавања уличне расвете, дома културе, школе, цркве, стадиона, уређење гробља и слично, а у већим пројектима (водовода, канализације, кишне канализације, асфалтирање улица), од општинског буџета би се могло очекивати да на 20 милиона прикупљених средства грађана (попут недавно прикупљених за изградњу канализације) месна заједница добије још 40 милиона динара додатних средстава.
Узимајући у обзир да је у Прахову просечна накнада пореза на имовину на 100 м², за 2015.годину, износила око 10.000 динара, није тешко израчунати да би МЗ-ца Прахово у 2016. години могла рачунати на буџет од близу 10 милиона динара (80.000 €) и за кратко време кренути у озбиљне инвестиције као нпр. изградњу кишне канализације и асфалтирање улица у насељу. Спремност Праховљана за улагање у сопствени стандард већ је доказана од увођења телефона (1982 и 1991), градње дома културе (1987) и кабловске телевизије (1989), реконструкција: школе (1996), цркве (2008) и електро мреже (1992), стадиона (1999), па до изградње: водовода (1999) и канализације (2015) те нема разлога за сумњу да Праховљани таква средства не би, када би их било, веома брзо и паметно искористили и уложили у довођење насеља до европског нивоа.
3 коментара:
Ako sam dobro razumeo radi se o necemu sto bi mestani Prahova zeleli, ali to ne znaci da ce opstina Negotin isto postupila kao opstina Sabac, ispravite me ako sam pogresno shvatio. Naravno da bi trebali da asvlatiramo ulice neko to bude i sa ucescsm mestana ali ja to ne vidim u skorijoj buducnosti, bio bi srecan da ja gresim
Svakako da ne grešite ali je prosto pitanje zašto mi ljudi sa sela u porezu na imovinu u Budžetu opštine Negotin učestvujemo sa 70% i tako učestvujemo u asfaltiranju ulica u Negotinu,gde Negotinci ne kompenziraju ni dinara, a mi po selima da plaćamo učešće da bi asfaltirali naše ulice. Stvar je prosta naši odbornici moraju biti predstavnici svojih sela a ne političkih partija. Mi u SO Negotin imamo trojicu odbornika koji tamo predstavljaju Naprednu, Vlašku i Demokratsku stranku. Jedan od njih mi je rekao da nema obavezu prema Prahovljanima jer je on u Prahovu na izborima dobio samo 5 glasova. U pravu je, njega je u SO Negotin izabrala partija a ne Prahovljani. A ti odbornici upravo odlučuju isto kao i oni u Skupštini grada Šapca.
Takve odbornike treba upregnuti da vuku iz dunava potonule brodove a ne da sede i uzimaju plate i terete jadne seljake
Постави коментар