Ту ажурност и одговорност грађана Влада Швајцарске умела je да цени и за то их је наградила са 250.000 евра. По истом принципу, а по угледу на град Шабац, своје грађане би требала да награди и Општина Неготин. Јер, Шабац је прва локална самоуправа у Србији која је одлучила да порез на имовину уступи месним заједницама и тако омогући да, после сваког тромесечног обрачунског периода, овим средствима директно располажу.
Према информацији на сајту града Шапца, скупштина овог града је такву одлуку донела јуна месеца прошле године, а прва уплата од пореза на имовину, је већ у септембру уплаћена на рачунима месних заједница. Са тим новцем села у шабачком крају сама одлучују како ће га, и у шта, уложити. Поред ове погодности градска скупштина је одлучила да развој тих истих села у већим пројектима додатно подстакне тако што ће, на сваки уложени динар грађана, уплатити још два динара из градског буџета.
Преведено на прилике у општини Неготин доношење одлуке о уступању порезе на имовину крајинским селима допринело би да свака сеоска месна заједница има, какав-такав сопствени буџет из кога би могла да финансира: одржавања уличне расвете, дома културе, школе, цркве, стадиона, уређење гробља и слично, а у већим пројектима (водовода, канализације, кишне канализације, асфалтирање улица), од општинског буџета би се могло очекивати да на 20 милиона прикупљених средства грађана (попут недавно прикупљених за изградњу канализације) месна заједница добије још 40 милиона динара додатних средстава.
Узимајући у обзир да је у Прахову просечна накнада пореза на имовину на 100 м², за 2015.годину, износила око 10.000 динара, није тешко израчунати да би МЗ-ца Прахово у 2016. години могла рачунати на буџет од близу 10 милиона динара (80.000 €) и за кратко време кренути у озбиљне инвестиције као нпр. изградњу кишне канализације и асфалтирање улица у насељу. Спремност Праховљана за улагање у сопствени стандард већ је доказана од увођења телефона (1982 и 1991), градње дома културе (1987) и кабловске телевизије (1989), реконструкција: школе (1996), цркве (2008) и електро мреже (1992), стадиона (1999), па до изградње: водовода (1999) и канализације (2015) те нема разлога за сумњу да Праховљани таква средства не би, када би их било, веома брзо и паметно искористили и уложили у довођење насеља до европског нивоа.
