Јануар
и фебруар ове године протекли су у знаку екологије. Ту тему
код мештана Прахова, али и других насеља у низијском делу Неготинске
Крајинe, поштујући законску регулативу, започео је нови власник једног
дела хемијске индустрије, новоформирани „Еликсир Прахово“. Избегавајући
сећања на пропусте из прошлости током расправе, Праховљани своје
еколошке захтеве чине неозбиљним. Да се подсетимо:
1. Када је изграђена стара фабрика сумпорне киселине које је, на срећу, отишла у старо гвожђе, да ли нас је икада неко питао шта ми о томе мислимо и да ли је некоме плаћено земљишта на коме се неконтролисано ширила депонија пиритних изгоретина ?
2. Депонија
фосфогипса, лево од пута Прахово-Радујевац, постоји већ 50 година а толико траје опасност од
ње. Зашто смо ћутали свих тих 50 година
и шта смо за пола века уопште тражили, захтевали или само питали одговорне (будимо искрени), нисмо смели или нисмо хтели ?
3. Пре неколико
година дошао је у ИХП Прахово светски признати мађарски стручњак који је, само
за пројекат санације изгоретина, тражио 2 милиона евра;
4. И на крају, пошто
питања има безброј, ако ноћас у ИХП Прахово
дође до изненадног избијања амонијака, од кога се умире за неколико минута, шта ћемо урадити?
- Да ли постоји
сирена, која ће нас на то упозорити (и из дубоког сна) пробудити ?
- Да ли постоје
ветрокази који нам могу показати правац ветра?
- Шта ће те
предузети ако сте у својој кући, у колима, на трактору или на улици?
- Да ли је
ватрогасна јединица ИХП Прахово (ако још увек постоји) снабдевена млазницама за
водене завесе имају ли и другу опрему за спашавање од амонијака ?
- Да ли постоји
безбедан евакуациони пут извлачења из зоне опасности итд. итд.
Наши
данас
најпознатији еколози су то постали тек са одласком у пензију. За
екологију су
се у прошлости јако мало интересовали јер да јесу не би пропустили ништа
од напред наведеног. Ако нисам у праву волео бих да то неко
аргументовано
демантује (коментаром на блогу).
Поседујем необориве доказе да је
радиактивно зрачење у реону око ИХП Прахово увећано и да је у праховском ђубриву било урана преко границе
дозвољеног. Због чега ја имам те доказе, а садашњи еколози о томе немају бар нека сазнања, ако не доказе.
Где су били, и чиме су се бавили еколози, док су други због екологије
страдали и добијали отказе ?
Нема коментара:
Постави коментар