Али потребу благовременог информисања грађана нажалост нису схватили чланови
савета МЗ-це, из протекла три мандатна периода, кроз које је прошло тридесетак
људи. Уместо да се учесталије користи давно створено јавно добро интерне
телевизије, коју поседује само десетак села у Србији, или да се покрене сајт
месне заједнице, кога углавном имају сва напреднија села у Србији, информисање је још увек непознаница
за све, партијски обојене, структуре савета МЗ. Такав однос према
статутарно строго дефинисаној обавези "јавности рада и пуној информисаности
грађана" никако се не може подвести под неукост у коришћењу интернета. Сви знају
шта се објављује на фејсбуку и осталим друштвеним мрежама, али ту се могу објављивати разне информације у чију се веродостојност са правом може и посумњати.
Бојан Зарић, у водичу кроз месну самоуправу „Корак ка грађанима“, у поглављу „Учешће грађана у јавном животу месне заједнице“, између осталог каже: „Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku, odnosno pretpostavku za učešćе u radu organa, ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta, 24 % je delimično obavešteno, dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. Ovaj podatak govori, pre svega, o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni, vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). Dakle, „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije), dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. Oni često iz neznanja, ne uviđaju potrebu da informišu sugrađane o svom radu. S druge strane, nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije (подвукао аутор блога).
Бојан Зарић, у водичу кроз месну самоуправу „Корак ка грађанима“, у поглављу „Учешће грађана у јавном животу месне заједнице“, између осталог каже: „Informisanost građana o radu mesne zajednice predstavlja „nultu“ tačku, odnosno pretpostavku za učešćе u radu organa, ili barem za obraćanje nekom ko na ovom nivou predstavlja „vlast“. Kao indikator za poznavanje prilika u MZ uzeta je obaveštenost o radu saveta MZ. Istraživanje pokazuje da čak 63 % ispitanika nije uopšte obavešteno o radu saveta, 24 % je delimično obavešteno, dok samo 13 % ispitanika smatra da jeste obavešteno o radu osnovnog organa mesne zajednice. Ovaj podatak govori, pre svega, o činjenici da sami organi u mesnim zajednicama ne rade dovoljno na informisanju o svom radu (pa i sopstvenom postojanju – među onima koji nisu obavešteni, vrlo je verovatno da neki ne znaju da taj organ postoji!). Dakle, „krivac“ za nisku informisanost o radu samo su delom građani (neki od njih ne žele informacije), dok veći deo odgovornosti leži upravo na samim savetima i drugim predstavnicima građana u mesnoj zajednici. Oni često iz neznanja, ne uviđaju potrebu da informišu sugrađane o svom radu. S druge strane, nema sumnje da netransparentnost pruža priliku za malverzacije (подвукао аутор блога).
