РЕТРОСПЕКТИВА

Налазимо се на самом крају године, и прави је тренутак да се подсетимо значајнијих збивања у 2014. години.

У години за нама интензивно су разматрани планови детаљне регулације Прахова као насеља, и хемијске индустрије као његовог неодвојивог дела. (ОВДЕ)

Одржани су и републички избори, самим тим и бројне промоције странака. Највеће поверење Праховљана (подсећамо) добила је Српска напредна странка са 376 гласова, што је три пута више од Социјалистичке партије и њених 136 освојених гласова. (ОВДЕ)

Прахово је у протеклој години, захваљујући средствима „Еликсира“,  добило нови и лепше уређени центар насеља. (ОВДЕ)  Уређена је и зграда „пословног центра“ (дома културе) новом фасадом, лимаријом, столаријом и унутрашњим уређењем канцеларијском и другом опремом.
На тек изграђеној фекалној станици нажалост су забележене прве пукотине, док су нас надлежни уверавали да је све под контролом извођача и одговорних у месној заједници. Но када се у септембру део фекалне станице стропоштао у Дунав  званичних оглашавања или саопштења на ту тему није било.
 Градња секундарне канализације, започета је у фебруару а окончана последњих дана децембра са уградњом 6 помоћних пумпних постројења и претходном уградњом нешто мање од 300 кућних прикључака. То није била једина активност. Крпљене су и ударне рупе на асфалтираним улицама у насељу, комплетно је асфалтиран центар насеља а водила се и вишедневна борба са поплавама у насељу које су незабележене у дугој прошлости насеља.  Септембарске поплаве демантовале су помисао да је Прахово на високо уздигнутој речној тераси са 62 метара надморске висине безбедно од поплава. Бујица је однела део фекалне станице и пруге, потопила нека домаћинства смештена у некадашњим „барама“ тј. остацима римских канала, неке њиве у потесу „Балта“ постале су права језера баш као и фудбалско игралиште. (ОВДЕ)

Школа је у протеклој години забележила изузетне активности. Санација школске зграде урађена је средствима општинског буџета у износу од 1.650.000 динара, а донацијом „Еликсира“ преуређена је школска чесма. Нажалост још увек није испуњено обећање да ће се асфалтирати школска игралишта, али се искрено надамо да обећање неће бити "узалудно радовање“. (ОВДЕ)

Фудбалери „Дунава“ су ове године, осим окупљања љубитеља спорта на лепо уређеном фудбалском игралишту, па и оних које спорт много не занима, приредили и нешто више од тога. Они су ове јесени прваци новоформиране Зоне „Исток“.  (ОВДЕ)

Поред догађаја везаних за деловање друштвених, привредних и комуналних организација током 2014.године пажњу су привлачили и ванредни догађаји чији су креатори групе грађана и појединци. Једно од тих је колективно венчање двадесетак старијих брачних парова из Прахова и суседних насеља у праховској цркви, којима је кумовао познати хармоникаш Миша Мијатовић, што су пропратиле велике новинске и медијске куће попут Б92. (ОВДЕ)

Телевизија Бор емитовала је посебну емисију снимљену у Прахову, „Село, млади, спорт“ (ОВДЕ), док је ТВ Исток емитовала посебну једночасовну емисију у серијалу „Село некад и сад“ (ОВДЕ).

На крају ове ретроспективе можемо закључити да је и у 2014. години у Прахову било активности, чиме свакако можемо бити задовољни, али уз једну малу примедбу. Поручио бих надлежнима у организацијама и институцијама система да се до ДОБРЕ оцене о њиховом раду испречила чињеница у коју они, или не верују, или не желе да је прихвате као реалност, а то је потпуно одсуство правовремене, потпуне и објективне информисаности грађана, као и транспарентности у раду, упркос чињеници да у Прахову осим што постоји систем кабловске телевизије постоји и огласна табла на којој никада није истакнуто ни једно обавештење о раду месне заједнице, а постоји и могућност брзог и ефикасног информисања путем интернета. 
 Давно је неко рекао „ЗАБОРАВЉЕНО ЈЕ СВЕ ШТО НИЈЕ ЗАПИСАНО, ЈЕР ШТО НИЈЕ ЗАПИСАНО - КАО ДА СЕ НИЈЕ НИ ДОГОДИЛО!“   

ПРИЧА О ДУНАВУ

 "Зими, може бити тешко наћи залогај хране дуж доњег Дунава. Неравним, споредним путем који води до мале, лоше одржаване, речне луке Прахово, у Источној Србији, стиже се до једне пастелно осликане биртије која се зове "Крај света" - што је назив који одговара пустом и хладном окружењу. Како се испоставило, овај ресторан, као и други у овој области, осликава заосталу економију која овде преовладава већим делом године." Овако аутор Нил Мекдоналд почиње чланак објављен пре три  године у једном од најугледнијих светских часописа,  британском "Тhe Financial Times". (OВДЕ) Чланак говори о неискоришћености огромног економског потенцијала који Дунав пружа, посебно у Србији. 

"Место (Прахово) оживи, мештани кажу, само у летњим месецима, када се хиљаде гастарбајтера врати из богатијих земаља Европске уније, као што су Аустрија и Немачка.  Ненад Гавриловић, директор маркетинга хотела "Ђердап" у Кладову, на неких 50 км узводно од Прахова, каже да скоро четвртина становништва општине од 30.000 становника ради у иностранству. "Када дођу кући настане бум. Тада сви ресторани раде, а ту су и свадбе", објашњава он. Али до тада многе куће, па и оне највеће и најбогатије, изгледају сабласно и беживотно. У неким селима дуж доњег Дунава, више од половине становништва ради у иностранству.
Друга по дужини река Европе, дуга скоро 3.000 км од Немачке до Црног мора, требало би да омогући економско издржавање људима који живе дуж њених обала. Уместо тога,  Дунав је жалосно неискоришћен, што додатно ометају спрудови и потопљени бродови - а у српском потезу, све је то зачињено и неексплодираним убојитим средствима. Река Рајна нпр. пренесе око 330 милиона тона терета годишње, а Дунав 50 милиона, каже Манфред Сац, генерални директор „ProDanubeInternational“. "Постоји одличaн навигациони оквир за Рајну, што са Дунавом није случај. То је ситуација која може, и мора, бити побољшана ", каже он.


Фотограф Мат Лутон путовао је деоницом некада моћног пловног пута и направио серију фотографија, објављених том приликом у "The Financial Times".

 

...

СИЛОСИ ИЗ БАЈКЕ

У „златно доба крајинске пољопривреде“, силос на обали Дунава, на улазу у луку Прахово, важио је за важан, стратешки добро постављен привредни објект.
90-тих година тај исти силос постаде руина, скоро потпуно уништена грађевина, промашена инвестиција...
Међутим, наду да можда није све изгубљено дао је текст „Агропреса“ (Удружења новинара за пољопривреду), под насловом „Дунавски силоси пшенице“ објављен пре четири године (ОВДЕ), у коме је објављена фотографија некаквих силоса из 22.века, или боље речено „силоса из бајке“. На крају текста за пољопривреднике Неготинске крајине лепа и охрабрујућа порука: „Објекат се налази у фази генералне реконструкције. Предузеће „Дунавска транспортна логистика“ позива све заинтересоване фирме да учествују у радовима“.

На управо снимљеној фотографији (11.12.2014) јасно је да на високо уздигнутом силосу, видљивом са било ког места низијског дела Неготинске Kрајине, није било никакве реконструкције. Нажалост данас је још већа руина, него што је био 27.12.2010.године, када се огласио „Агропрес“.

После 4 године узалудног очекивања и надања, намећу се питања:

-    Шта би са Дунавским силосом?
-    Није ваљда да се за 4 године није јавио ниједан грађевинац ?
-    Да није можда и овде неко „одрадио“ лепе планове, подигао кредите и нестао?
-    Ко је заправо власник „Дунавске транспортне логистике?  и
-    Јесмо ли ми све ово сањали, или нас је неко жедне превео преко Дунава?

100 ГОДИНА ПРУГЕ ПРАХОВО - ЗАЈЕЧАР

100 Godina Pruge Prahovo - Zajecar by Prahovo

ДУНАВ ЈЕСЕЊИ ПРВАК

Коло пре краја првенства у фудбалској зони "Исток", победом на гостовању против екипе Пуковца код Ниша од 2:0, фудбалери "Дунава" су освојили три важна бода и тиме постали јесењи прваци.

Честитке фудбалерима, тренеру Синиши Тодоровићу и руководству клуба. 

У последњем колу, у суботу - 22. новембра од 13,оо часова на стадиону у Прахову, "Дунав" се састаје са "Неметалима" из Доње Беле Реке код Бора. Биће то сусрет прве и последње екипе на табели зоне "Исток".

СЕЛО НЕКАД И САД

15.09.2014

ТАЈАНСТВЕНА ВЕНЧАНИЦА

Тражећи на интернету све што има везе са Праховом, наишао сам на новинске написе о изложби венчаница из 19.века, на којoj је посебно била истакнута венчаница из Прахова. Знајући да је до 1895.године у Србији постојало још једно Прахово, за више информација о поменутој венчаници обратио сам се директно Музеју примењене уметности у Београду где сам, уз захвалност што се интересујем за колекцију венчаница, врло брзо добио одговор и потврду да једна од девет венчаница из њихове колекције потиче управо из нашег (Крајинског) Прахова. Љубазан одговор добио сам од госпође Драгиње Маскарели, више кустоскиње Одсека за текстил и костим Музеја примењене уметности, која ми је пружила следеће занимљиве податке: „Венчана хаљина, инв.бр.5207, набављена је 1955.године од Јелке Милошевић из Београда. Забележено је да је шивена за венчање њене бабе у Прахову крајем XIX века (око 1890 године). То су, нажалост, једини подаци које имамо о предмету. Хаљина је, иначе, типична за моду времена у коме је настала: кројена из два дела: блузе и сукње, укројена у струку, са тзв. "шунка" рукавима.... Хаљина је била излагана на изложби „Венчане хаљине у Србији у другој половини XIX и почетком XX vека из колекције МПУ“ која је одржана 2011.године у музеју. Такође, публикована је исте године у Зборнику Музеја примењене уметности (на стр. 7) http://www.mpu.rs/srpski/izdavacka_delatnost/fajlovi/zbornik-mpu-07-2011.php, а 2005.године, поводом 55 година рада музеја, у монографији „Музеј примењене уметности од 1950-2005“. Још 1980.године била је излагана на изложби „Градска ношња у Србији током XIX и почетком XX века” и публикована у пратећем каталогу, чији је тираж распродат. Такође доступна је и на порталу „Europeana Fashion“ www.europeanafashion.eu, у питању је европски пројекат дигитализације модног наслеђа у коме Музеј примењене уметности учествују од марта 2012. као један од 22 партнера из 12 европских земаља“. 
Све ово представља несумњиву потврду да је Прахово, иако на крајњем истоку Краљевине Србије, ипак било део грађанског друштва које се крајем 19.века приклањало европској моди. А како су детаљније информације о самом власнику венчанице непознате, овим путем позивам све који било шта знају о породици Јелке Милошевић да се јаве коментаром на блогу или мејлом на: tv_miki@yahoo.com.

ЛЕТ ПРЕКО ПРАХОВА

АСФАЛТИРАЊЕ ЦЕНТРА 10.08.2014

АСФАЛТИРАЊЕ ЦЕНТРА НАСЕЉА

 

Како је и најављено, данас су радници Предузећа за путеве из Зајечара у центру насеља започели припреме за асфалтирање главне улице испред платоа Дома културе, које ће се највероватније обавити у суботу 9. августа.

J у л 2014

Изградња секундарне мреже фекалне канализације са прикључењима корисника је ових дана интензивирана. Са потенцијалним корисницима до сада је склопљено преко 200 уговора, а 160 домаћинстава је већ прикључено.

Према информацијама добијеним од чланова савета МЗ, „Девикс“ из Лазаревца неће напустити радилиште све док и последњи заинтересовани корисник не буде прикључен на канализацију. Обим до сада изведених радова је достигао цифру од 20 милиона динара, а исплата финансијских обавеза тече према уговореној динамици. Изјаве појединаца да нема довољно финансијских средстава, те да недостају канализационе цеви, бетонски шахт-елементи и поклопци су произвољне и нетачне, као и дезинформације да један део насеља (ка Дунаву) неће бити прикључен како би се наводно избегло постављање посебних пумпи за отпрему отпадних вода на већу висину. Једно такво пумпно постројење је већ дуже време у функцији и његово функционисање се показало поузданим па ће се због наметнутих околности број пумпи повећати и у другим деловима насеља.

Средствима Фонда за грађевинско земљиште наредних дана ће се попуњавати ударне рупе на асфалтираним улицама у насељу и комплетно асфалтирати део главне улице у самом центру насеља.

 
Пољопривредна задруга Прахово откупила је током јуна и јула од пољопривредника из Прахова, Радујевца, Самариновца, Милошева, Душановца, Дупљана, Мале Каменице, Михајловца, Слатине, али и других насеља, око 400 вагона меркантилне пшенице. Упркос неочекивано добром приносу, пшеница је ове године  лошијег квалитета што је на откупном месту утврђивала неутрална специјализована организација.

У просторијама општинске управе у Неготину  25. јула 2014.године  одржана је јавна седница Комисије за планове, на којој су разматране примедбе и сугестије на План генералне регулације за насеље Прахово. Примедбе је дало више појединаца, еколошко удружење и пољопривредна задруга, од којих је мањи број прихваћен, неке су узете у разматрање делимично, док је за примедбе евентуалне заштите културних добара потребна израда посебне Студије овлашћене институције. Оно што је у овом поступку поражавајуће јесте одсутност грађана који за поменуте активности јесу заинтересовани, али нажалост недовољно информисани иако у данашње време постоје добри услови за правовремену и потпуну информисаност.

КОЛЕКТИВНО ВЕНЧАЊЕ

Колективна венчања нису новост. Ипак, једно необично одржано је и селу Прахово код Неготина, где су се у цркви венчала 23 пара. Већина младенаца старија је од 55 година.

Да и после вишедеценијског брачног живота љубав може да буде подједнако јака као и на почетку брака говори пример младенаца из села Прахово који су одлучили да се венчају још једном, и то у цркви.
Међу 23 нововенчана пара најмалђи су супружници Чогић који су се у општини венчали пре 33 године.
Још једна специфичност овог несвакидашњег венчања је то што су сви младенци имали једног заједничког кума.
После венчања младенци, како традиција налаже, одлазе на свадбено путовање и то - сви заједно.
(Извор: Б92)

Видео снимак можете погледати ОВДЕ



 

НОВИ, ЛЕПШИ ЦЕНТАР

У тексту под називом „Кич краси центар Прахова“ објављеном на овом блогу пре три године, било је речи о бахатости, неукусу, нестручности и незнању приликом уређивања центра Прахова 1998.године. Намера је била да се укаже на чињеницу да управо централни део сваког насеља највише говори о самом насељу и људима који ту живе, те да је центар Прахова као такав заправо наша слика и прилика.

Управо зато радује чињеница да „кич више не краси центар Прахова“, а на чему треба честитати садашњем руководству МЗ-це јер су, за разлику од ранијих савета, показали довољно разумевања и одговорности и уз помоћ стручног ангажовања Завода за урбанизам из Неготина и „Еликсира - ИХП“ Прахово (без чије финансијске помоћи читав пројекат не би било могуће реализовати), допринели да наше Прахово буде бар мало лепше. Јер сада уместо суморног и једноличног бетона и балустера, неугледних жардињера са самониклим коровом (чак и по којом амброзијом), полупаних уличних светиљки, поломљених клупа и скученог простора, центар Прахова има сасвим другачији изглед.

Поред лепо укомпонованих бетонских плоча, проширеног паркинг простора, центар красе нови калделабри, клупе, уређен простор око споменика палих бораца, проширен пензионерски клуб и уграђена нова лимарија и столарија на згради Дома културе. Простор је ограђен украсним куглама чиме је спречено недозвољено паркирање а за бициклисте постављена два држача бицикли.

За пушаче су постављене пиксле изнад самих корпи за отпатке, које је лако одржавати, а један од најлепших детаља јесте нови постамент са бистом Вука Караџића за који је посебне донације издвојио Јовица Брзуловић, под чијим су надзором и изведени радови.

А како је у прошлости било лоших поступака бахатих појединаца и алкохолисаних вандала (последњи такав случај се десио прошле недеље кад је разбијено стакло на продавници), има и предлога да треба поставити видео надзор или веб-камеру и тако спречити да се сличне ствари дешавају у будућности.