УПОЗНАЈМО ПРОШЛОСТ РАДИ ЛЕПШЕ БУДУЋНОСТИ

Одувек је у Прахову било људи који су кочили развој насеља и били препрека на том путу. Када су водеће политичке структуре у Неготину педесетих година прошлог века схватиле да ће Прахово уз помоћ РТБ-а Бор, са друмско-железничким и речним потенцијалима, бити далеко испред Неготина, било је довољно да тројици водећих људи праховске општине понуде боља радна места у неготинском срезу и да општина Прахово буде укинута. Општина је укинута да би они постали директори и секретари других општина, а градња „борске колоније“ уместо у Прахову настављена је у Неготину. Праховска колонија је срећом изграђена пре тог постигнутог договора иначе и ње у Прахову не би било, а Пројекат новог Прахова са више стамбених зона за 15.000 становника, две средње и две основне школе, два градска стадиона, дечијим вртићем, канализацијом, водоводом, асфалтираним улицама, телефонском мрежом, хотелом на обали Дунава, остао је у архиви МЗ-це Прахово а пронађен је много година касније у хрпама старог папира продатог неготинском „Папир сервису“ за 3 динара по килограму. Из поменутог Пројекта отргли смо само једну од фотографија макете новог града Прахова, који никада није изграђен.

Крајем осамдесетих година Прахово је имало најлепши (и највећи) дом културе у Тимочкој Крајини, кабловску телевизију, реконструисану електричну мрежу и обновљену школу, а водеће општинске политичке личности добиле су „по носу“ зато што Прахово ИМА а Неготин НЕМА, па је убрзо и Неготин добио Дом културе, кабловску телевизију... И уместо да се у циљу даљег развоја Прахова подржи начин рада у МЗ Прахово, неки Праховљани су тражили смену руководства МЗ-це. Када је школи у Прахову (и нашој деци) искључена питка вода која је од Фабрике доведена још 1962.године, Праховљани су протестовали а њиховом протесту се није супроставило руководство ИХП-а Прахово већ група праховских полтрона.
Када је пре неколико година дошло до потпуног распада задругарства у Србији (па и oпштини Неготин) и када је стара праховска задруга са групом најмлађих пољопривредника у Прахову успела да створи нову пољопривредну задругу, опет су исте личности потегле тужбе суду наводно „ради заштите сеоске имовине“, а права намера је билa спасавање приватног бизниса једног од њих.
Данас Прахово једино у Општини Неготин има сопствену ЗАДРУГУ. Уместо да се у касне сате (неосветљеним и неисправним) тракторима одлази за Неготин, пшеница се може предати задрузи у Прахову. Али некима je то сметало јер је по њих много боље било да откуп обављају они а не задруга.
То што су се појединци борили за своје личне интересе и сопствени бизнис није ништа чудно, али је крајње жалоснo што су управо ти људи добиjaли подршку наивних Праховљана.


Нова задруга je ових дана започела изградњу модерне хладњаче у којој ће се складиштити и чувати повртарски производи. Поред хладњаче у плану је и изградња неколико силоса за привремено складиштење пиварског јечма, пшенице и сунцокрета... Tо је начин да млади људи остану у свом селу. Те тежње потврђујe чињеницa да је до пре три године систем за наводњавање у Прахову имало само три пољопривредна газдинства а данас их има најмање педесет, да је пре десетак година било преко 300 пољопривредника од којих је до данас преостало једва стотину,која на срећу обрађују далеко веће површине са новом и модернијом механизацијом тако да нема необрађених њива. Наша застарела екстензивна пољопривреда кренула је тако путем развoја и унапређења производње, а томe je неко опет покушао да стане на пут.