КРАТКЕ ВЕСТИ

ПОЖАР УГРОЗИО ИНДУСТРИЈУ
Тренутно нисам у могућности да вам прикажем снимке пожара у пословном кругу ИХП Прахово (и непосредној близини инсталације „Југопетрола“), али потврђено је да је узрок пожара људски фактор, тј.немарност, неодоговорност и одсуство сваке намере да се послуша савет пољопривредних стручњака који кажу ДА НИЈЕ ДОБРО ПАЛИТИ СТРЊИКЕ, јер се тиме род у наредној години умањује и до 40%. Tврдоглавост наших „напредних“ пољопривредника да на уштрб лакшег орања униште сву флору и фауну на стрњишту (и тиме потпуно поремете природне процесе на сосптвеним ораницама) до те мере је присутна, да је једини начин да се то спречи, по мом мишљењу, да сваки пољопривредник који то уради добије 25 батина по туру или оних бугарских 19 + 6.

ПОЧЕЛО АСФАЛТИРАЊЕ РАСКОПАНИХ УЛИЦА
На делу трасе недавно изграђене канализације улицом Кнеза Милоша (према Кусијаку) и стотину метара улице Вука Караџића (у центру села испред Дома културе), почело је асфалтирање раскопаног дела улице, тј. само за ширину раскпаног старог асфалта. Већ је асфалтирана половина поменуте трасе а ускоро ће асфалт бити постављен и у центру насеља.
На делу пута од раскрснице пута за Неготин и ИХП Прахово (поред Задружног дома) па кроз центар насеља све до основне школе, Фонд за грађевинско земљиште је у оквиру акције крпљења коловоза у насељима низијског дела неготинске низије раскопао све делове уништеног асфалта па се очекује да раскпани делови буду ускоро асфалтирани. Последње асфалтирање овог дела главних улица кроз насеље урађени су 1982.године, дакле пре равно 30 година.

ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ХЛАДЊАЧЕ У ПРАХОВУ
Иза пословне зграде нове Пољопривредне задруге Прахово започела је пре две недеље изградња темеља за нову хладњачу. Овакав објекат јако недостаје воћарима и повртарима Неготинске крајине јер је некада једина хладњача из састава Пољопривредног комбината „Крајина“ уништена. Најближа хладњача у коју се могу сместити и квалитетно чувати воће и поврће је она у Зајечару изграђена пре две године.
Хладњача је за сада инвестиција коју финансирају задругари нове пољопривредне задруге у Прахову, истовремено једине опстале сеоске задруге у Неготинској крајини, обзиром да од 18 старих земљорадничких задруга ни једна више не функционише.
Према информацијама добијеним из праховске задруге ускоро ће из монтажних сегмената бити постављени зидови и кров будуће хладњаче, а уз помоћ министарства пољопривриде (према обећањима) приступиће се монтажи расхладног система. Хладњача ће запошљавати најмање 20 људи, претежно из Прахова, али у нашем селу још увек постоје људи који сматрају да су ипак били потребнији досадашња пуста ледина на излазу из Прахова, и порушена зграда старог млина, од тамо неке хладњаче.

ПОЧЕЛЕ ПРИПРЕМЕ ФУДБАЛЕРА ДУНАВА
Фудбалери „Дунава“ остварили су пласман у поморавско-тимочку фудбалску лигу а то значи и квалитетнији ранг фудбалског такмичења, па су у складу са тим већ приступили припремама, које се интензивно одвијају на лепом фудбалском стадиону крај железничке станице у Прахову. Импонује велики број присутних играча као и озбиљност у раду па се може очекивати да фудбалери „Дунава“ у том такмичењу буду екипа која ће достојно представљати фудбалску традицију у Прахову која траје већ осамдесет година.

РАСПРАВА О КАНАЛИЗАЦИЈИ

Пре неки дан сретох једног члана Савета МЗ и уз чаврљање стигосмо и до теме даљих радова на канализацији. Од ћаскања наста неочекивана расправа, коју вам преносим по сећању.

- Зашто се чека са канализацијом, што се не крене са уплатама заинтересованих, па да се даље ради на прикључивању домаћинстава?
- Ко је луд да потпише нешто унапред а да не зна ни колико то кошта?
- Може да се утврди аванс (рецимо 300 евра), па када се утврди број заинтересованих и тачна цена прикључка, да се доплати до тог износа. Да се не би губило време, него да се ради у ходу.
- А ко то да ради?
- Па ви који сте изабрани у Савет, ви то треба да радите.
- Ма не пада ми бре на памет!
- Па ко ће ако ви који сте изабрани нећете?
- Mа нисам будала да потписујем уговоре са целим Праховом у име Савета МЗ-це, па да ме после сви прозивају... А и шта ће да пише у том уговору?
- Када се седне па се лепо о свему разговара, постигне се договор, састави се уговор, а затим како смо се договорили - тако и радимо!
- Да ли би ти смео да испред МЗ-це потпишеш такав уговор?
- Ако ме овластите за то, одмах почињем...од сутра!
- Да, па да после МЗ-ца настрада због тебе зато што си зезнуо ствар?!
- Друже мој, па нисте МЗ-ца вас седморo величанствених који сте изабрани у Савет.
МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА СМО СВИ МИ ЗАЈЕДНО, А ВИ КАО ЧЛАНОВИ САВЕТА ИЗАБРАНИ СТЕ ДА НАС ПРЕДСТАВЉАТЕ ПРЕД ДРЖАВНИМ ОРГАНИМА А НЕ ПРЕД НАМА САМИМА, ЗАТО ТРЕБА ДА НАС КОНСУЛТУЈЕТЕ И ДА СЕ СА НАМА О СВЕМУ ДОГОВАРАТЕ, ЈЕР НЕ ГРАДИТЕ КАНАЛИЗАЦИЈУ ВИ, НЕГО МИ СВИ!

Постављам питање посетиоцима блога:

Треба ли да се и даље чека или треба да се већ склапају уговори и сакупља новац од оних који су спремни да плате аванс, чиме би се већ створили услови за прве прикључке?
Подсећам да тачан износ зависи од броја заинтересованих, тај број се не зна, а да сазнамо и немамо како (јер нам нико ништа не говори)...

УПОЗНАЈМО ПРОШЛОСТ РАДИ ЛЕПШЕ БУДУЋНОСТИ

Одувек је у Прахову било људи који су кочили развој насеља и били препрека на том путу. Када су водеће политичке структуре у Неготину педесетих година прошлог века схватиле да ће Прахово уз помоћ РТБ-а Бор, са друмско-железничким и речним потенцијалима, бити далеко испред Неготина, било је довољно да тројици водећих људи праховске општине понуде боља радна места у неготинском срезу и да општина Прахово буде укинута. Општина је укинута да би они постали директори и секретари других општина, а градња „борске колоније“ уместо у Прахову настављена је у Неготину. Праховска колонија је срећом изграђена пре тог постигнутог договора иначе и ње у Прахову не би било, а Пројекат новог Прахова са више стамбених зона за 15.000 становника, две средње и две основне школе, два градска стадиона, дечијим вртићем, канализацијом, водоводом, асфалтираним улицама, телефонском мрежом, хотелом на обали Дунава, остао је у архиви МЗ-це Прахово а пронађен је много година касније у хрпама старог папира продатог неготинском „Папир сервису“ за 3 динара по килограму. Из поменутог Пројекта отргли смо само једну од фотографија макете новог града Прахова, који никада није изграђен.

Крајем осамдесетих година Прахово је имало најлепши (и највећи) дом културе у Тимочкој Крајини, кабловску телевизију, реконструисану електричну мрежу и обновљену школу, а водеће општинске политичке личности добиле су „по носу“ зато што Прахово ИМА а Неготин НЕМА, па је убрзо и Неготин добио Дом културе, кабловску телевизију... И уместо да се у циљу даљег развоја Прахова подржи начин рада у МЗ Прахово, неки Праховљани су тражили смену руководства МЗ-це. Када је школи у Прахову (и нашој деци) искључена питка вода која је од Фабрике доведена још 1962.године, Праховљани су протестовали а њиховом протесту се није супроставило руководство ИХП-а Прахово већ група праховских полтрона.
Када је пре неколико година дошло до потпуног распада задругарства у Србији (па и oпштини Неготин) и када је стара праховска задруга са групом најмлађих пољопривредника у Прахову успела да створи нову пољопривредну задругу, опет су исте личности потегле тужбе суду наводно „ради заштите сеоске имовине“, а права намера је билa спасавање приватног бизниса једног од њих.
Данас Прахово једино у Општини Неготин има сопствену ЗАДРУГУ. Уместо да се у касне сате (неосветљеним и неисправним) тракторима одлази за Неготин, пшеница се може предати задрузи у Прахову. Али некима je то сметало јер је по њих много боље било да откуп обављају они а не задруга.
То што су се појединци борили за своје личне интересе и сопствени бизнис није ништа чудно, али је крајње жалоснo што су управо ти људи добиjaли подршку наивних Праховљана.


Нова задруга je ових дана започела изградњу модерне хладњаче у којој ће се складиштити и чувати повртарски производи. Поред хладњаче у плану је и изградња неколико силоса за привремено складиштење пиварског јечма, пшенице и сунцокрета... Tо је начин да млади људи остану у свом селу. Те тежње потврђујe чињеницa да је до пре три године систем за наводњавање у Прахову имало само три пољопривредна газдинства а данас их има најмање педесет, да је пре десетак година било преко 300 пољопривредника од којих је до данас преостало једва стотину,која на срећу обрађују далеко веће површине са новом и модернијом механизацијом тако да нема необрађених њива. Наша застарела екстензивна пољопривреда кренула је тако путем развoја и унапређења производње, а томe je неко опет покушао да стане на пут.