Фудбалска игра присутна је у Прахову од 1936. године када је група средњошколаца, коју су предводили Ратомир Брзуловић и Бранко Кицорановић, прикупила добровољне прилоге за куповину две праве фудбалске лопте. Тим лоптама, у лето 1936. године, Прахово је добило забаву која траје све до данашњих дана. Од 1947.године фудбал се у Прахову играо у оквиру Фискултурног актива ''Будућност''. Фудбалери Прахова су од оснивања свог клуба представљали једну од квалитетнијих екипа у Крајини што су потврђивали постигнути резултати на такмичењима у организацији Среског одбора Фискултурног савеза Србије у Неготину.
Већ 1952.г. праховска екипа освојила је тадашњи ''Куп Југославије'' за срез неготински победивши у финалној утакмици екипу Рајца са 6:3, иако су Рајчани повели са 3:0. Освајањем тог купа праховској екипи припао је радио апарат и прва права спортска опрема, која се до тада надомештала мајицама офарбаним плавим каменом.
У периоду од 1948-1958. клуб се такмичио под именом ''Прахово'' и са тим називом је 1956.год. освојио прво место у среском такмичењу по групама, што потврђује сачувана оригинална табела из 1956.године.
Са почетком градње фабрике суперфосфата и великог пристаништа на Дунаву, у Прахово долази велики број радника, међу којима је било и фудбалера из београдског ''Вождовачког''. Био је то сасвим добар разлог и природна потреба младих да се у лето 1958. спајањем праховске сеоске екипе и најбољих играча из редова радника градитеља фабрике, формира нови фудбалски клуб ''Трудбеник'', који се такмичио у јединственој лиги неготинског подсавеза, чиме је укинуто такмичење по групама. Новоформирану јединствену лигу чинили су те године: ''Пореч'' из Доњег Милановца, ''Напредак'' из Брзе Паланке, ''Ђердап'' из Кладова, ''Трудбеник'' из Прахова, Радујевац, ''Момчило'' из Рајца, Рогљево и други тим ''Хајдук Вељка'' из Неготина (без права пласмана у виши ранг такмичења). Крајем педестих година фудбал у Крајини није био најважнија споредна ствар на свету и то доказује одлука ''Футбалског потсавеза у Неготину'' да у пропозицијама утврди ''да се утакмице јединствене потсавезне лиге неће играти 11. и 18. октобра 1959.године због бербе винограда".
Због одласка радника "Трудбеника" са праховског градилишта 9. фебруара 1960. клуб је по одлуци фискултурног актива фабрике суперфосфата наставио такмичење под именом "Дунав". У образложењу назива клуба истакнуто је да река Дунав симболизује овај крај, да тај назив не носи ниједна друга екипа, а боја клуба је плава. Међутим, оваквом одлуком ФК ''Дунав'' је постао клуб фабрике, а како је највећи број играча био из Прахова, клуб је и даље наступао на праховском игралишту. Временом се у рад клуба укључивао све већи број радника а комплетно финансирање клуба преузела је фабричка синдикална подружница, при чему је значајну уштеду у такмичењу представљао превоз екипе популарним мини аутобусом ''Калипсо'', који је превозио раднике из околних насеља до фабрике.
Са развојем хемијске индустрије по фазама, растао је и њен спортски колектив. Постало је јасно да фудбалски клуб више и не припада Прахову већ индустрији, што је био разлог да 7. маја 1969.год. промени име у ФК ''Хемичар'' и под тим именом настави такмичење у међуопштинској лиги Зајечар. На игралишту у Прахову ''Хемичар'' је наступао све до јесени 1970.год. када је одлуком управе прешао у Неготин.
Прахово је тако остало без клуба, али не задуго јер је већ у лето 1973. формиран фудбалски клуб ''Омладинац'', који се у првој години такмичења пласирао у међуопштинску лигу Зајечар и под тим именом такмичио се све до 1980.године, када је променио име у ФК ''Прахово''.
Фудбалери Прахова су дуги низ година, у сарадњи са КУД-ом ''Браћа Лазаревић'' учествовали на међународним турнирима клубова страних радника у иностранству, посебно у Аустрији (у Бечу и Инсбруку) као и у суседној Румунији. Са изградњом новог дома културе у Прахову 1989.године, као резултат дугогодишње успешне сарадње културно-уметничког и спортског друштва као посебна друштвена организација конституисан је културно-спортски центар ''Вук Караџић'' у чијем саставу данас делује ФК ''Дунав''- Прахово.
У оквирима КСЦ ''Вук Караџић'' ФК ''Дунав'' је остварио своје најбоље резултате у периоду свог постојања дугом преко 60 година.
Данас се клуб такмичи у првој српској лиги - Исток и спада у ред бољих екипа и ако за противнике има највећи број градских екипа попут Зајечара, Књажевца, Соко Бање, Ниша, Деспотовца, Свилајнца, Трстеника итд.
Већ 1952.г. праховска екипа освојила је тадашњи ''Куп Југославије'' за срез неготински победивши у финалној утакмици екипу Рајца са 6:3, иако су Рајчани повели са 3:0. Освајањем тог купа праховској екипи припао је радио апарат и прва права спортска опрема, која се до тада надомештала мајицама офарбаним плавим каменом.
У периоду од 1948-1958. клуб се такмичио под именом ''Прахово'' и са тим називом је 1956.год. освојио прво место у среском такмичењу по групама, што потврђује сачувана оригинална табела из 1956.године.
Са почетком градње фабрике суперфосфата и великог пристаништа на Дунаву, у Прахово долази велики број радника, међу којима је било и фудбалера из београдског ''Вождовачког''. Био је то сасвим добар разлог и природна потреба младих да се у лето 1958. спајањем праховске сеоске екипе и најбољих играча из редова радника градитеља фабрике, формира нови фудбалски клуб ''Трудбеник'', који се такмичио у јединственој лиги неготинског подсавеза, чиме је укинуто такмичење по групама. Новоформирану јединствену лигу чинили су те године: ''Пореч'' из Доњег Милановца, ''Напредак'' из Брзе Паланке, ''Ђердап'' из Кладова, ''Трудбеник'' из Прахова, Радујевац, ''Момчило'' из Рајца, Рогљево и други тим ''Хајдук Вељка'' из Неготина (без права пласмана у виши ранг такмичења). Крајем педестих година фудбал у Крајини није био најважнија споредна ствар на свету и то доказује одлука ''Футбалског потсавеза у Неготину'' да у пропозицијама утврди ''да се утакмице јединствене потсавезне лиге неће играти 11. и 18. октобра 1959.године због бербе винограда".
Због одласка радника "Трудбеника" са праховског градилишта 9. фебруара 1960. клуб је по одлуци фискултурног актива фабрике суперфосфата наставио такмичење под именом "Дунав". У образложењу назива клуба истакнуто је да река Дунав симболизује овај крај, да тај назив не носи ниједна друга екипа, а боја клуба је плава. Међутим, оваквом одлуком ФК ''Дунав'' је постао клуб фабрике, а како је највећи број играча био из Прахова, клуб је и даље наступао на праховском игралишту. Временом се у рад клуба укључивао све већи број радника а комплетно финансирање клуба преузела је фабричка синдикална подружница, при чему је значајну уштеду у такмичењу представљао превоз екипе популарним мини аутобусом ''Калипсо'', који је превозио раднике из околних насеља до фабрике.
Са развојем хемијске индустрије по фазама, растао је и њен спортски колектив. Постало је јасно да фудбалски клуб више и не припада Прахову већ индустрији, што је био разлог да 7. маја 1969.год. промени име у ФК ''Хемичар'' и под тим именом настави такмичење у међуопштинској лиги Зајечар. На игралишту у Прахову ''Хемичар'' је наступао све до јесени 1970.год. када је одлуком управе прешао у Неготин.
Прахово је тако остало без клуба, али не задуго јер је већ у лето 1973. формиран фудбалски клуб ''Омладинац'', који се у првој години такмичења пласирао у међуопштинску лигу Зајечар и под тим именом такмичио се све до 1980.године, када је променио име у ФК ''Прахово''.
Фудбалери Прахова су дуги низ година, у сарадњи са КУД-ом ''Браћа Лазаревић'' учествовали на међународним турнирима клубова страних радника у иностранству, посебно у Аустрији (у Бечу и Инсбруку) као и у суседној Румунији. Са изградњом новог дома културе у Прахову 1989.године, као резултат дугогодишње успешне сарадње културно-уметничког и спортског друштва као посебна друштвена организација конституисан је културно-спортски центар ''Вук Караџић'' у чијем саставу данас делује ФК ''Дунав''- Прахово.
У оквирима КСЦ ''Вук Караџић'' ФК ''Дунав'' је остварио своје најбоље резултате у периоду свог постојања дугом преко 60 година.
Данас се клуб такмичи у првој српској лиги - Исток и спада у ред бољих екипа и ако за противнике има највећи број градских екипа попут Зајечара, Књажевца, Соко Бање, Ниша, Деспотовца, Свилајнца, Трстеника итд.
Нема коментара:
Постави коментар