Прахово је пре 20 година имало прву кабловску телевизију у Србији. Телевизија је изграђена средствима грађана који су за ту намену у јесен 1989.г. издвајали по 300 немачких марака и додатних 300 динара за довођење кабловског система у функцију.
Почетну инвестицију подржало је 154 корисника, а до краја 1990. на систем је прикључено 200 кућа. Кабловску мрежу у насељу дужине 12 километара, поставио је Сервис „Телекомуникације“ из Прњавора (Република Српска), а пријемну станицу инжењер Металског завода у Скопљу Живко Туфекџијев, један од само тројице стручњака за монтажу кабловских ТВ мрежа у тадашњој СФРЈ. Демонстрација емитовања програма изведена је 29. новембра 1989.године у Дому културе, у присуству преко стотину људи који су са одушевљењем пратили стране ТВ програме емитоване преко сателита. Иако је демонстрација обављена 29.11.1989. године, телевизијски сигнал је до свих корисника пропуштен током пролећа 1990. године, упоредо са ширењем мреже у насељу. Последњи корисник прикључен је 1.маја 1990.године.
У то време сателит Астра је корисницима омогућавао пријем само 16 аналогних ТВ програма од којих су корисници изабрали четири: Sky, Rtl, Мtv и Еurosport, а од земаљских канала први и други програм ТВ Београд, јер других тада и није било.
Али свакако највеће изненађење за мештане Прахова представљало је емитовање интерног телевизијског програма, кога је из импровизованог студија разгласне станице у новом Дому културе припремао тадашњи новинар Радио Крајине и дописник ТВ Београд, Мирослав Рајчић, најчешће емитујући свадбена весеља и припремљене репортаже. Дружење „Средом увече са Мирославом Рајчићем“ привлачило је пажњу не само мештана Прахова већ и суседних насеља, који су тим поводом долазили код својих рођака и пријатеља. Програм је касније проширен и на дружење четвртком увече са Новицом Лападатовићем, садашњим власником „Фолк диск“ телевизије у Салашу, који је као конкуренција Рајчићу понудио своје снимке свадбених и других весеља.
Прве информативне емисије „Праховске хронике“ припремане су позајмљеним камерама Синише Драгушиновића и Војислава Челојевића, да би касније КТВ Прахово сопственим средствима била опремљена „хитачи“ камером, „панасониковом“ видео миксетом, и са два монитора и видеорекордера. КТВ Прахово има и богату видеотеку од преко 300 видео касета са снимљеним емисијама о животу и раду Праховљана, као и спортских, забавних и хумористичких емисија, гостовања разних политичких лидера из тог периода итд.
За разлику од многих кабловских система у селима широм Крајине, па и граду Неготину, кабловска телевизија у Прахову преотеклих 20 година није имала прекиде у раду, захваљујући пре свега чињеници да су о њеној техничкој исправности увек бринули њени корисници, који ту бригу нису препуштали другим правним или физичким лицима.
у том временском периоду, истини за вољу, било је великих пропуста, од којих је највећи неспремност да се рад првог кабловског система у Србији усклади са новим законским правилима чиме је опстанак система био доведен у питање и у зависност од оператера из других средина, уместо прибављања сопствене дозволе за рад. Такође, у уређивању интерног ТВ програма присутна је велика неодговорност према и оно мало верних гледалаца.
И најзад, у ери компјутера и интернета студио КТВ Прахово и даље сва обавештења исписује титл-генератором старим 20 година, а о коришћењу интернета се вероватно и не размишља.
Међутим, места и времена за превазилажење пропуста има, а са кадровским потенцијалом којим располаже Прахово ће, надајмо се, ухватити следећи корак с временом.
Нема коментара:
Постави коментар