Емисија ИТВ Прахово

27.12.2010. око 18:00 на интерном каналу кабловске телевизије Прахово емитована је емисија уживо из студија са новоизабраним члановима Савета МЗ-це Прахово.
Емисија је започела са тонским сметњама, видео снимак је слабијег квалитета али због актуелности њеног садржаја емисију овде преносимо највише због наших људи у дијаспори, који нису били у могућности да је погледају.



Watch live video from tvprahovo on Justin.tv

Историјски дан за Прахово

Текст можете прочитати ОВДЕ

Пољопривредна Задруга

Задругарство је у Србији настало пре 150 година, али данас овакав вид удруживања пољопривредника полако али сигурно губи битку за опстанак. Од око 2.500 активних задруга у Србији, до данашњих дана се једва одржало 200.
Од 1993.године бројка од 18 задруга у нашој Општини се из године у годину смањивала, тако да данас из бившег сложеног система задруге „Напредак“ у Неготину више нема ни једне. Свесни да без задруге пољопривредна газдинства не могу представљати озбиљну конкуренцију организованим трговачим лобијима, а још мање доброг снабдевача разних прерађивачких унија, група младих праховских пољопривредника је 2006.године основала своју нову задругу. Од скромних количина откупљене пшенице, јечма и сунцокрета, у првој пословној 2006.години, нова Пољопривредна задруга Прахово постала је значајан привредни субјект у Општини и Тимочкој Крајини. Неготинска општина тренутно има само три задруге од којих је једна више трговинска, а само су две праве пољопривредне: „Уљарица“ Неготин и Пољопривредна у Прахову. Нажалост, није свима у Прахову нова Задруга на срцу, и неки пољопривредници говоре да им је лакше да за репроматеријал и испоруку производа траће драгоцено време на путу до Неготина и назад, али је за велику већину ипак повољније то што све своје потребе могу да реше управо ту, у свом селу, што је данас привилегија малог броја пољопривредника у нашој општини, јер задруга у крајинским селима више нема.
Прошлог лета, на месту старог оронулог млина (из 1928.г)преко пута Задружног дома, на парцели у власништву Задруге, изграђена је нова, модерна пословна зграда Пољопривредне задруге Прахово, на самом улазу у насеље.
Том прелепом зградом нису само створени добри услови за рад Задруге већ и темељи даљег унапређења пољопривредне производње и развоја задругарства у Прахову и Крајини, који уз коришћење већ изграђеног дела системом за наводњавање има лепу перспективу, а све то захваљујући младим задругарима нове Пољопривредне задруге, за сада једине у селима Неготинске Крајине.

20 ГОДИНА КТВ ПРАХОВО

Прахово је пре 20 година имало прву кабловску телевизију у Србији. Телевизија је изграђена средствима грађана који су за ту намену у јесен 1989.г. издвајали по 300 немачких марака и додатних 300 динара за довођење кабловског система у функцију.
Почетну инвестицију подржало је 154 корисника, а до краја 1990. на систем је прикључено 200 кућа. Кабловску мрежу у насељу дужине 12 километара, поставио је Сервис „Телекомуникације“ из Прњавора (Република Српска), а пријемну станицу инжењер Металског завода у Скопљу Живко Туфекџијев, један од само тројице стручњака за монтажу кабловских ТВ мрежа у тадашњој СФРЈ. Демонстрација емитовања програма изведена је 29. новембра 1989.године у Дому културе, у присуству преко стотину људи који су са одушевљењем пратили стране ТВ програме емитоване преко сателита. Иако је демонстрација обављена 29.11.1989. године, телевизијски сигнал је до свих корисника пропуштен током пролећа 1990. године, упоредо са ширењем мреже у насељу. Последњи корисник прикључен је 1.маја 1990.године.
У то време сателит Астра је корисницима омогућавао пријем само 16 аналогних ТВ програма од којих су корисници изабрали четири: Sky, Rtl, Мtv и Еurosport, а од земаљских канала први и други програм ТВ Београд, јер других тада и није било.
Али свакако највеће изненађење за мештане Прахова представљало је емитовање интерног телевизијског програма, кога је из импровизованог студија разгласне станице у новом Дому културе припремао тадашњи новинар Радио Крајине и дописник ТВ Београд, Мирослав Рајчић, најчешће емитујући свадбена весеља и припремљене репортаже. Дружење „Средом увече са Мирославом Рајчићем“ привлачило је пажњу не само мештана Прахова већ и суседних насеља, који су тим поводом долазили код својих рођака и пријатеља. Програм је касније проширен и на дружење четвртком увече са Новицом Лападатовићем, садашњим власником „Фолк диск“ телевизије у Салашу, који је као конкуренција Рајчићу понудио своје снимке свадбених и других весеља.
Прве информативне емисије „Праховске хронике“ припремане су позајмљеним камерама Синише Драгушиновића и Војислава Челојевића, да би касније КТВ Прахово сопственим средствима била опремљена „хитачи“ камером, „панасониковом“ видео миксетом, и са два монитора и видеорекордера. КТВ Прахово има и богату видеотеку од преко 300 видео касета са снимљеним емисијама о животу и раду Праховљана, као и спортских, забавних и хумористичких емисија, гостовања разних политичких лидера из тог периода итд.
За разлику од многих кабловских система у селима широм Крајине, па и граду Неготину, кабловска телевизија у Прахову преотеклих 20 година није имала прекиде у раду, захваљујући пре свега чињеници да су о њеној техничкој исправности увек бринули њени корисници, који ту бригу нису препуштали другим правним или физичким лицима.
у том временском периоду, истини за вољу, било је великих пропуста, од којих је највећи неспремност да се рад првог кабловског система у Србији усклади са новим законским правилима чиме је опстанак система био доведен у питање и у зависност од оператера из других средина, уместо прибављања сопствене дозволе за рад. Такође, у уређивању интерног ТВ програма присутна је велика неодговорност према и оно мало верних гледалаца.
И најзад, у ери компјутера и интернета студио КТВ Прахово и даље сва обавештења исписује титл-генератором старим 20 година, а о коришћењу интернета се вероватно и не размишља.
Међутим, места и времена за превазилажење пропуста има, а са кадровским потенцијалом којим располаже Прахово ће, надајмо се, ухватити следећи корак с временом.

Вести

НОВИ САВЕТ МЗ ПРАХОВО

Тек што је новоизабрани Савет МЗ-це Прахово консолидовао своје редове, већ се постарао да, што је могуће пре започну даљи радови на фекалној канализацији. Зато треба поменути све чланове новог Савета, уредно изабраних после двогодишњег незаконитог мешања руководства Општине у рад наше МЗ-це. На изборима, 7.11. ове године, поверење грађана добили су: Бранко Стефановић, Драган Брсановић, Миодраг Кицорановић, Властимир Абрашевић, Богдан Гугић, Душан Драгомировић и Драгица Радуловић. Поверење грађана није добило осморо преосталих кандидата међу којима су и дугогодишњи активисти у МЗ Прахово, бивши председници Савета Зорица Половић, Властимир Првујкић и Сретен Марковић. На првој изборној седници новог Савета, одржаној одмах након спроведених избора, за председника је једногласно изабран Властимир Абрашевић, који је по именовању на њему добро познату дужност одмах кренуо у решавање најболнијег праховског проблема, наставку радова на започетој фекалној канализацији.
А о томе сам Абрашевић каже: „Пошто сам на првој седници добио апсолутно поверење чланова Савета и велику обавезу да у наредне 4 године водим Савет, од својих ранијих сарадника сам добио информацију да у општинском буџету постоје неискоришћена средства намењена изградњи и развоју месних заједница, за које неке месне заједнице нису имале припремљене пројекте. У првом контакту са челним људима Општине наишао сам на пуно разумевање и од истих одмах добио сагласност да се део неискоришћених средства усмери ка Месној заједници Прахово, јер поседује потребну пројектну документацију.
Таква могућност предложена је и члановима новог Савета МЗ Прахово, који су на својој првој радној седници (28.11.) донели очекивану и логичну Одлуку да се Скупштини општине Неготин поднесе званичан захтев за доделу поменутих средстава. Истовремено, од Филипа Илића, грађевинског инжењера на ХЕ „Ђердап 2“, као надзорног органа у изградњи канализације, затражена је стручна помоћ и за неколико дана Филип је сачинио Предмер и предрачун радова, усклађен са датим износом средстава, чиме је створена реална основа да надлежне општинске службе распишу тендер. Сада предстоји лакши део посла да се на основу поднетих понуда изврши избор најповољнијег извођача, о чему одлуку доноси општинска Комисија за јавне радове, са којим се потписује уговор о наставку радова на канализацији. Мештанима Прахова је добро познато да је ранијих година урађен главни колектор, дужине 2.800 метара, и то прстенастим кретањем око насеља почев од трафоа у Теслиној улици (код Стајка), па преко Крајинске и Неготинске улице на 'пољани' до стадиона, одакле преко школског дворишта стиже до будуће фекалне станице. Изграђен је и примарни вод главном улицом (од школе до Брсановог локала). Сада добијеним средствима, од 2,6 милиона динара, настављају се радови на даљој траси канализације (дужине 430 метара), од центра насеља до трафоа код „Стајка“, чиме се затвара пројектовани прстен главног колектора у насељу“.
А шта нас даље у изградњи канализације очекује председник Савета каже: „Нови Савет МЗ-це ће ускоро заказати Збор грађана и изаћи са предлогом даље изградње секундарне мреже до свих кућа, и тада ће коначну одлуку о свему донети сами грађани“.
Новом Савету на првим постигнутим резултатима се мора честитати и пожелети даљи успеси у раду, са уверењем да ако се „по јутру дан познаје“ онда треба очекивати да је период изгубљеног времена за значајне инвестиције у Прахову прошло !