ПРАХОВО ПРЕ 40 ГОДИНА

Мој пријатељ, доктор Пера Рајачки, некада је путем радио таласа у култној емисији, чија је тема била здравље људи, свакога јутра емисију почињао у стилу Душка Радовића, реченицом: Добро јутро драги слушаоци, шта сте данас учинили за своје здравље? Пошто ја доктор нисам, моја јутра почињу питањем: Добро јутро Мики, шта ћеш данас учинити за своје Прахово? 
Са тим питањем одем у дрварницу да напуним кофе са дрвима и допуним дрвени сандук поред котла, којим загревам кућу од 160 квадрата. Успут добијем налог од свог јединог шефа, са којим имам склопљен уговор о браку из 1973. године, да донесем и старе новине за потпалу. Тражећи старе новине наиђем на процену безбедносно-политичке ситуације из 1984. године, коју је некада урадио директор Земљорадничке задруге Прахово, што је и прилика да се подестимо, у народу јако популарног „директора Гилета“ (Драгише Пантелића), пољопривредног техничара родом из Ваљевске Каменице.

Чим сам угледао процену схватио сам да ћу њене најзанимљивије делове објавити како би се старији подсетили шта смо радили, а млади сазнали шта смо у њиховим годинама имали и чиме се бавили. У уводу процене се каже:

            „Основна задружна организација (ОЗО) Прахово обухвата територију села Прахова, која има 650 домаћинстава (данас око 400), а становника око 2.514 (данас око 1.800).

            У катастарској општини Прахово има 1.115 ха обрадивих површина на којима се сваке године просечно сеје 500 ха пшенице, 280 ха кукуруза, 220 ха сунцокрета, 43 ха је под виноградима, а остало је под бостаном и луцерком.

            Сточни фонд је мали, смањен на рачун механизације. У селу има око 100 крава и јуница, 50 телади, 20 бикова, 20 коња, 135 коза, 32 овце док се свиње гаје махом за потребе мештана.

            Механизација је заступљена у сваком домаћинству тако да у селу има 20 комбајна, 340 трактора, 335 плугова, 240 приколица, 280 култиватора, 25 растурача ђубрива, 45 сејалица за пшеницу, 40 сејалица за кукуруз, 252 дрљаче, 173 тањираче, 350 чекићара, 120 тракторских прскалица и 3 млина.

            Просечни приноси последњих година су: пшенице 3 т/ха; кукуруза 4,5 т/ха; сунцокрета 1,5 т/ха и грожђа 8 т/ха. Од тих приноса годишње је за тржиште слободно: 80 вагона пшенице, 15 вагона кукуруза, 30 вагона сунцокрета, 20 вагона грожђа и 24 тона стоке (свих врста).

            Од друштвених објеката село Прахово има задружни дом, у коме седиште Задруге са 2 магацина и бензинском пумпом, нови дом културе у центру села, основну школу, 3 чесме на обали Дунава и 250 кућних бунара. У Прахову у различитим врстама услуга своју делатност још обављају: Трговинско предузеће „Копаоник“ Београд, 3 продавнице прехрамбене робе (Инекс-узор и ПК „Крајина“ Неготин), две железничке станице (село и пристаниште), Хемијска индустрија са 10 фабрика, Пристаниште на Дунаву, Капетанија пристаништа, Царина, Погранична милиција, „Југоинспект“, „Југошпед“ и више кафана“.

 

Као што је наведено имена свих приложника објављена су у новинама и готово да нема села у Крајини чији мештани нису дали своје прилоге. Део тих спискова поседујем. Како је преглед приложника доста обиман спреман сам да објавим само за насеља у којима има заинтересованих да га погледају.

Сидро из 1831. године

Поред бројних археолошких налаза са подручја Прахова који датирају од праисторије, римског доба, средњег века па до модерних времена, ових дана дошао сам до приказа још једног изузетно занимљивог открића. Реч је о гвозденом сидру израђеном 1831. године, пронађеном у водама Дунава код Прахова.
Експонат је приказан у тексту Подводни трагови античке пловидбе и градње, аутора Гордане Каровић, кустоса Музеја науке и технике у Београду.