Jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova, između HE Đerdap 2 i Luke Prahovo, više ne postoji. Podno prahovskog brega, na par kilometara dugoj obali, u samom koritu Dunava, bez ikakve dokumentacije nikle su zidane sklepane daščare, najlonski šatori, ali i gomile smeća. Nisu pošteđene ni takozvane „Rimske česme”, zaštitni znak Prahova, koje su „neimari” zazidali i uklopili u svoju arhitekturu.
Ovako počinje tekst pod naslovom "Sazidali kuće u koritu Dunava" koji je u "Blicu", pre ravno sedam godina, objavila Smiljka Jurasović. Ako pažnju usmerimo na izrečenu konstataciju da "jedna od najlepših prirodnih plaža na Dunavu, kod sela Prahova - više ne postoji", trebalo bi da je jasno koliko je bila neophodna i značajna reakcija naših ljudi u Beču kao i nekolicine mladih u samom Prahovu, kada su pokrenuli akciju uređenja plaže na Dunavu. Suprotno tome, zaprepašćujuća je činjenica da se ovako značajna akcija u Prahovu svodi na stihijski-dobrovoljno naprezanje, nedovoljno iskusnih pojedinaca /prepuštenih sami sebi/, bez plana i koncepta, s brda s dola, uz stepenice i niz stepenice i tako svaki dan uz pitanje radoznalih: "Da li se dole nešto danas radi?", i uz odgovor: "A ko bi to znao?!".
Pri tome se prstom upire u samo-upregnutog Boru Krekulovića, koji uz neskrivenu i prenaglašenu želju, veliku upornost i nastojanje da akcija pošto-poto uspe, tumara od mila do nedraga (Eliksira, Djerdapa 2, Opštine, Komunala i tako redom). Na drugoj strani, Savet mesne zajednice, koji bi se po funkciji za koju je imenovan morao uključiti ili bar ovlastiti druge, da npr. kao Odbor za uređenje plaže to u njegovo ime radi, se ni na koji način ne oglašava ili bolje reći kao i da ne postoji, a "neprikosnoveni" predsednik pomenutog saveta je ovih dana u prvi plan postavio pripreme fudbalera FK "Dunava" i "veliki" problem uigravanja novodovedenih 10-12 fudbalskih pečalbara iz cele Srbije. Oni bi, kada se dobro uigraju (dok se ponovo ne rasture, kao i svake godine) trebali da uspešno reprezentuju PRAHOVO selo na fudbalskom nebu i kod protivnika koji, za razliku od nas već imaju asfaltirane ulice, uređene obale i plaže na Nišavi, Timoku, Resavi ili Moravi, ali mi zato imamo fudbalske "zaljubljenike" koji leče svoje bolesne ambicije i hrane ličnu sujetu, ili je možda nešto drugo u pitanju?
