БЛАГО РЕКЕ ДУНАВ - ЈЕСЕТРА

У оквиру прославе Дана Дунава, у Основној школи "Павле Илић Вељко" у Прахову је данас у поподневним сатима, Организација за заштиту природе (WWF - World Wide Fund for Nature" или "Светски фонд за природу") види ОВДЕ, ученицима и заинтересованим мештанима Прахова представила пројекат "Живот за дунавску јесетру" и приказала занимљиве филмове  "Спасавамо господара Дунава" и "Тајанствени џинови Дунава". Најмлађи посетиоци имали су прилику да науче и заједно играју игрицу "Спаси јесетру" и кроз игру науче шта су јесетре, шта за њих значе чисте реке и како да их сачувамо.
Овогодишњим обележавањем Дана Дунава, Прахово се, због своје природне локације испод преливних поља и бродске преводнице Хидроелектране "Ђердап 2", сврстало у ред подунавских насеља, која су дала непосредни допринос очувању јесетре као најугроженије рибље врсте у којима ће и надаље деловати и бити присутна ова значајна светска организација  (WWF)  која своју активност већ годинама спроводи у 14 земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ (2)

Када сам преко сајта Библиотеке "Доситеј Новаковић" сазнао да мој дугогодишњи пријатељ Миодраг Јонић има заказану промоцију своје књиге (првенца) "Ђенерали и генерали Неготинске Крајине", прва помисао ми је била да се, када је генерал Петар Мишић у питању, Јонић сигурно неће бавити немилим догађајима које је генерал имао у праховској механи 1912.године. И то ми је био мотив да на блогу објавим текст под насловом "Крвави праховски зборови".
Грдно сам се преварио. Не само да је Јонић догађајима у праховској механи посветио пуну пажњу већ је читав догађај детаљније истражио, обрадио и објавио у поменутој књизи (стр. 122 и 123). Од првог сазнања да је "Политика" на насловној страни 1912.године објавила текст под насловом "Крвави збор" желео сам да сазнам ко су заправо били актери тих догађаја. У "Политици" о томе није писало ништа, а од најстаријих људи у Прахову нисам имао прилике да сазнам ни једну једину реч. Једини који је нешто о крвавом догађају нешто начуо био је Боривоје Станчуловић али је помињао само Петра Будулана и никога више.
Након Јонићевог истраживачког рада, сазнања су много јаснија, а за Праховљане, које ова тема занима, далеко потпунија. Ево шта у својој књизи каже Јонић: "На збору у Прахову (који је одржан у једној механи) Петар Мишић, заједно са Илијом Анђелковићем и пратиоцем  (који је био наоружан карабином), желео је да изврши агитацију.Ђока Лазаревић, председник Радикалне странке Николе Пашића, са својим присталицама организовао је ометање овог збора направивши неред.Петар Мишић је једном од присутних букача ударио шамар, након чега је избила општа туча. Да би се одбранио, Мишић је потегао револвер и пуцао у сељака Будулана. Сва три метка су га промашила, али су ранила другог сељака Јона С. Јеремића. Мишић је почео да се повлачи према вратима од трепезарије и поново је пуцао два пута и погодио сељаке Анђелка Ћорику и Марина Качулара. након чега је овај и ако рањен, ударио Мишића столицом у главу. Мишићев пратилац је пуцао из карабина у ваздух. Ко зна како би се све одиграло да полиција није интервенисала и извукла Петра Мишића и његовог пратиоца, а затим га у Неготину, лишила слободе". 
О крвавим праховским зборовима следе наставци у којима је нажалост било и жртава.

КРВАВИ ПРАХОВСКИ ЗБОРОВИ

У прошлости Прахова забележена су три крвава збора грађана од којих је на два било и људских жртава. О једном таквом збору писала је "Политика" на насловној страни 1912.године.