ВЛАДИКА У ПРАХОВУ

Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион, служиће у недељу 30. октобра 2016.године у 9:00 часова, свету архијерејску Литургију у храму "Вазнесења Господњег" а у поводу тридесетогодишњице службовања пароха праховског, протојереја - ставрофора, Ранка Алексића, овој цркви и парохији. У саставу литургије биће рукоположење новог свештеника неготинског, што је прво рукоположење у историји постојања цркве "Вазнесења господњег" у Прахову, дугој преко два века. Позивају се сви верници да присуствују литургији.

АСФАЛТ У МУТНОМ

Месецима се препричавало да ће се током 2016.године у Прахову из буџета општине асфалтирати 500 метара сеоских улица. Нагађало се којe би то улицe могле бити. А за то време "политичари" из Савета МЗ-це су смишљали: Како да изведу да се асфалтира баш њихова улица! Ништа ником не говоре, никога не питају, ни случајно да Збор грађана (који су обећали) сазову. Познато је да неки још увек нису ни канализацију платили, иако је прошло заиста доста времена. Знамо и то да нису утужени, а зашто, е то не знамо!  Али, чију улицу асфалтирати? Е па пошто дотични политичари нису успели да се договоре, "свемогући" власник Прахова је са својом шесточланом свитом пресекао и одлучио: асфалтираће се плато испред цркве, на коме су се некад давно одржавале сеоске игранке, а кога данас користи једино поп Ранко и понекад ловци, када имају забаве. Сада када је асфалтирање завршено, једино није јасно како то да није позван премијер, или бар неко од министара, да пред телевизијским камерама пресече врпцу и свечано отвори свеже асфалтиран "паркинг" испред Цркве Вазнесења Господњег. 

Они други, "мање напредни" Праховљани, преко интернета, сложише се из прве да је лепо што је асфалтиран паркинг на коме се нико не паркира и плато за игранке на коме игранки одавно нема, али зар не постоје улице у Прахову на којима је асфалтирање у овом тренутку ипак било логичније и преко потребно. На пример:  

• 50 метара улице иза школе (наставак улице Вука Караџића) јер ту нам деца гацају блато. Родитељи, као и разни људи, који ту често дођу или прођу (јер ту је за аутомобиле једини прилаз Дунаву), и питају се зашто је то тако. У улици где се улази у школско двориште, где су увек дечији бицикли или аутомобили  наставника и родитеља.

• 70 метара поред Дома културе (испред Поште и Амбуланте) где сви долазе (што је да будемо искрени овога пута урађено).  

• 100 метара поред стадиона (улица Железничка) јер ту долазе људи из читаве Србије, од Варварина, Параћина, Јагодине и Ниша па до Кладова. Ту се паркирајући се чуде у каквом је стању ова селендра звана Прахово, за коју су веровали да је мањи град.

• 150 метара улице без имена, пречицу за мештане из западног дела насеља, којом се скраћује пут да се не пролази кроз центар. То је улица која почиње од улице Кнеза Милоша, пресеца Колубарску и избија у Хајдук Вељкову, или другим речима од Томе „Бука“, поред Боре „Ивана“ па до Раке Јеремића.

Прахово има 10 километара неасфалтираних улица, па ако се и у наредним годинама буде асфалтирало по 500 метара није тешко срачунати да ће се посао завршити за 20 година, односно 2036. године.

Праховски песник Крста Станковић, у једној од својих недавно објављених песама, лепо описује ово наше јадно Прахово: 

„Улице празне! Пусте! Нигде никога!  

Неће да изусте и кажу ко је некад живео овде. 

Домова празних све више. 

 Зима! Петнаеста у овом веку!  

Пустош брише! Снег! Нема пртина!  

Има ли игде кога?  

Нажалост, пуста је истина, НИКОГА! 

Сем Бога, туга, жал!  

Место којим  је свако био очаран….!  

Избледела прошлост, избледела слава, кога упитати шта се то дешава?   

На табли, на улазу, избледело свако слово!

Не!

Није то више

оно ПРАХОВО!

КОЛИКО ЈЕ ПАРА ОСТАЛО ОД КАНАЛИЗАЦИЈЕ ?

Крајем јануара 2016.године обратио сам се Савету MЗ Прахово са захтевом да ми се, у складу са потписаним уговором, врати део новца који у изградњи канализације у Прахову није потрошен. Дипломатски одговор је гласио да канализација још увек није завршена.
На канализацију је у последње две године (2014-2016) прикључено још двадесетак нових корисника, што је у нашој заједничкој каси нови приход од око 12.000 еура (1.500.000 динара) и када се на то дода ранија уштеда (за коју још увек немамо појма колика је) могле су и у Прахову да се асфалтирају неке улице ?
У Милошеву су на пример породице плаћале накнаду за канализацију према могућности, тј. имовном стању, тако да су они најимућнији плаћали по 700  и 500 евра, запослени у Србији 300 евра, породице са једним запосленим чланом 150 евра, а 7 најсиромашнијих породица прикључено је без накнаде. Тако се ради у добро организованој месној заједници.
Ако коза лаже рог не лаже, па погледајте и сами видео снимак ТВ Исток објављен  7.10.2016.

                                           
 
КОМЕНТАР БОРИВОЈА КРЕКУЛОВИЋА:
АПЕЛ САВЕТУ МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ:
БУДИТЕ ТРАНСПАРЕНТНИ И ЈАВНО ПРЕЗЕНТОВАТИ ШТА РАДИТЕ У ПРАХОВУ?!
-ЕКОЛОШКА ЗАШТИТА;
-СРЕЂИВАЊЕ ФИНАНСИЈА ОКО КАНАЛИЗАЦИЈЕ;
-АСФАЛТИРАЊЕ УЛИЦА;
-СРЕЂИВАЊЕ ОБАЛЕ ДУНАВА;
-СРЕЂИВАЊЕ ЈАВНИХ ДЕПОНИЈА;
-ИНФОРМИСАЊЕ МЕШТАНА (КАБЛОВСКА ТВ);
-СИГУРНОСТ ИМОВИНЕ МЕШТАНА;
-САЗВАТИ ЗБОР МЕШТАНА ДА СЕ ЧУЈЕ ГЛАС НАРОДА КУДА ИДЕ ЖИВОТ У ПРАХОВУ?!!!!

НОВА ОПАСНОСТ?

Текст са фејсбук странице "ЕВРОПСКО ПРАХОВО", ако је истинит, свим нормалним Праховљанима налаже обавезу да се запитају: 

1. Да ли ми заиста сво ово морамо и можемо да трпимо ?

2. Ако је ово истина, зар не би неко од надлежних у овој (назови држави) Србији морао да одговара?
Јер ако то што је у тексту објављено није истина, онда би они који објављују неистине, због ширења лажи и изазивања панике, морали да најхитније буду ухапшени.


Преносимо текст у целости:

ЕВРОПСКО ПРАХОВО·уторак 4. октобар 2016.

Šta još treba javnost da zna o odnosu „Elixir-Prahovo“ prema čovekovoj okolini i ekologiji...

U privatizaciji je “Elixir“ kupio i fabriku fosforne kiseline koja je sada srce „Elixira“. Ta fabrika je izgrađena 1978 godine od strane firme „KREBS“ po tada vrhunskoj tehnologiji „RON PAUL LENK“.Ta tehnologija je i danas vodeća u svetu za proizvodnju fosforne kiseline mokrim postupkom. Fabrika je izgrađena vodeći računa o svim preduslovima i koncipirana je tako da proces proizvodnje zaokruži, iskoristi sve iz proizvodnje, napravi minimalnu štetu u ekologiji što se pre svega odnosi na fosfor-gips. U fabrici je hvatana i najmanja količina fluora iz koga je proizvođena silikofluorovodonična kiselina. Na koloni za pranje gasa i odgašivanje postojao je i drugi red dizni ugaono pomeren pa je time hvatan i onaj preostali fluor koji nije odmah preveden u silikofluorovodoničnu kiselinu, i potom vračan u proces. Ta siliko kiselina nije bacana kao sada u kanalizaciju, već je kompletna količina prerađivana u fabrici kriolita koja je uništena, a kasnije u fabrici ALF3 (aluminijumtriflorida). Kada je i ALF3 zaustavljen, siliko kiselina je prodavana na tržištu gde je tražena. Znači, rešenje problema je da se osposobi instalacija za proizvodnju siliko kiseline po svaku cenu (skupa investicija) na svim linijama koncentracije kao i pranje gasova i odvođenje siliko kiseline u rezervoar. Tada problem sa fluorom više neće biti kao što ga godinama ranije nije ni bilo(od 1978-1991) pa i kasnije nije bio tako izražen kao sada kada se forsira ovako velika proizvodnja. O problemu fosfor gipsa je puno rečeno i kao što se vidi nije rešenje u novoj deponiji,već u uklanjanju gipsa iz starih deponija prodajom ili barem ne povečavanjem več ,kako „Elixir-Prahovo“ voli da kaže “deponije istorijskog otpada“. Da,za otpadne vode iz kisele kanalizacije, kaskade i neutralizacija su, svakako, pravo rešenje. Aktiviranjem već postojeće instalacije sa kaskadama izdvojiće se iz kisele kanalizacije sve čvrste otrovne materije,a dodavanjem kreča u istom postrojenju neutralisaće se kisela voda koja minimum 1500 m3 sa PH vrednošću konstantno između 0 i 3 otiće u Dunav. Na taj način će u Dunav doteći čista voda i neće biti zagađenja koje je sada svih 24 sata dnevno prisutno. No,izgleda da je na pomolu novi problem, koji svakako nije samo ekološki, najblaže rečeno... Kako „Elixir-Prahovu“ ne cvetaju ruže sa epohalnim proizvodom „MONOKALCIJUMFOSFATOM“ jer se svaki proizvedeni gram tog proizvoda vratio putem reklamacije od strane svih evropskih kupaca zbog „izuzetnog“ KVALITETA PROIZVODA, izgleda da se rukovodstvo „Elixir“-a odlučilo da razvojne mogučnosti pokrene u drugom pravcu. Priča o vodorastvornom MAP-u u pogonu TPP-a svodi se na nabavku i ugradnju novih velikih filter presa, centrifuga, 4-stepena mešača taložnika, trostepena i jednostepena mešača-taložnika, izgradnja puferskih rezervoara, nabavka ili izgradnja adsorbujučih filtera, je sve samo ne validna. Ko god malo poznaje industriju u Prahovu posumnjaće u prave motive ove priče... Ako se pri tome doda da je nedavno, ilegalnim putevima,kako se uveliko priča u gradu i okolini, u „Elixir-Prahovo“ ušla izvesna količina DI-2-ETIL-HEKSILFOSFORNE KISELINE (D2EHPA) i TRI-n-OKTILFOSFINOKSIDA(TOPO), i ako se zna da oni poseduju Bentonit, infuzorijsku zemlju, aktivni ugalj i ostale elemente, eto je COGEMA, odnosno, proizvodnja urana!!!! Ovaj investicioni program je trebao ba se uradi u IHP Prahovo 1984.god. ali ga je vojska zabranila pod pritiskom Amerike. Uz ovoliko zagađenja, trovanja, zračenja,... još i URAN i dodatno zračenje, pa ,zbogom KRAJINI, ili ELIXIRU... Negotin, 03.10.2016.

                                                                                                                  Текст је објављен ОВДЕ