Логичан одговор би био: А зашто да не, јер ко би и зашто требало да штити узурпаторе јавне својине, на самој обали Дунава, у дужини од 1.430 метара, са близу стотину нелегално подигнутих и недовршених објеката.
За рушење тих нелегалних, и углавном неугледних објеката, постоје сви услови јер нису тачни наводи неких самовласних узурпатора да припадају категорији објеката изграђених у простору првог и другог степена заштитне зоне, јер се тај степен заштите односи на појас ширине 100 метара лево и десно од спољње ивице водотока, у овом случају од тока Дунава.
У Закону је дословце наведено „да предмет озакоњења не могу бити објекти изграђени на површинама јавне намене, односно на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене за које се, у складу са одредбама посебног закона, утврђује јавни интерес“.
А тај јавни интерес дефинисан је Стратегијом развоја општине Неготин, у којој је трећи по реду приоритета реализација Пројекта уређења приобаља Дунава од Слатинског моста до Радујевца. Исто тако, јавни интерес је утврђен и Планом детаљне регулације насеља Прахово, донетог од стране одборника Скупштине општине Неготин, децембра 2014.године, у коме се између осталог каже: „Водно земљиште заузима око 291 ha или око 31% од територије у обухвату Плана, односно у оквиру водног земљишта је обрачунато земљиште које припада водотоку реке Дунав, чија ће се обала, низводно од ХЕ “Ђердап 2”, у граници обухвата Плана, детаљно уредити“.
Према свему овоме, уколико се наведени закон заиста буде спроводио, нелегалним објектима на обали Дунава код Прахова коначно је одзвонило. А у том случају њихови власници имају само две могућности, прву, да објекте сами поруше, а другу, да то учини држава а да они то плате.
