ОЗБИЉНА БУДУЋНОСТ "ЕЛИКСИРА"

"Еликсир-Прахово очекује озбиљна и лепа будућност", каже у репортажи телевизије "Транс" из Неготина, заменик директора "Еликсир-а Прахово", Бранко Марковић.
Марковић између осталог каже да је у нашу земљу из Швајцарске дошао, и у њoj остао, Арчибалд Рајс, а мало је познато да је Рајс пре 100 година, за времe Првог светског рата, био у Прахову, што је описао у књизи "Шта сам видео и проживео у великим данима".  

                                   

НЕПОШТОВАЊЕ ЗАКОНА

Председник СО Неготин, Љубисав Божиловић, је 6. фебруара 2015. године донео Решење којим је именовао Привремени савет месне заједнице Прахово. За овакво решење потпору му је пружила Одлука о месној самоуправи из 2006.године. Међутим, та oдлука је у супротности са одредбама важећег Статута МЗ Прахово где дословце пише:

            „Изборе за Савет расписује председник Савета у складу са одредбама Статута и другим актима МЗ Прахово“.

            У члану 20. Поменутог Статута утврђено је да се:

           „Избори за чланове Савета морају спровести најкасније 30 дана пре истека мандата члановима Савета, којима истиче мандат, о чему председник Савета обавештава председника СО Неготин. Ако се избори за Савет не одрже у року утврђеном у претходном ставу, изборе за Савет МЗ Прахово, расписује председник СО Неготин“.

Изборе је дакле требало да распише Богдан Гугић најкасније до 6.октобра 2014.године (мандат је истеко 7.11.2014.). Пошто он то није учинио, онда је то требало да учини председник СО Неготин, али се ни то није десило.

Уместо поштовања нашег статута добили смо безвлашће у виду именовања „привременог савета“ од пет људи са мандатом од 6 месеци (два пута по три месеца), а чији је избор  Уставом Србије ИСКЉУЧИВО ПРАВО ПРАХОВЉАНА! Устав је то право дао грађанима баш из разлога да спречи постављање партијских кадрова, зато у месним заједницама партије не могу подносити листе на којима се наводе имена лидера: Вучића, Дачића, Тадића, итд., јер они нису житељи Прахова...

О свему овоме најбоље говори Одлука Уставног суда Србије, бр. ИУo-126/2009:

"Ustavni sud je našao da je osporenim odredbama Odluke o mesnim zajednicama na teritoriji opštine Golubac skupština opštine uredila pitanja za koja nije zakonom ovlašćena. Naime, članom 74. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS” br.129/07) određeno je da mesna zajednica svojim aktima, a u skladu sa statutom opštine, utvrđuje poslove koje vrši, organe i postupak izbora, organizaciju i rad organa , način odlučivanja kao i druga pitanja od značaja za rad mesne zajednice. Ispitujući osporene odredbe, Ustavni sud je našao da predsednik skupštine opštine nije imao ovlašćenje ni po Zakonu o lokalnoj samoupravi ni prema statutu opštine da osporenom Odlukom raspiše izbore za savet mesne zajednice, propiše postupak izbora organa mesne zajednice, prestanak mandata članova organa mesne zajednice, niti da raspusti savet mesne zajednice i odredi organ koji će vršiti poslove saveta mesne zajednice do izbora novog saveta, kao ni da ta ovlašćenja prenese na zbor građana mesne zajednice. Uređenje ovih pitanja u nadležnosti je mesne zajednice koja ista uređuje svojim aktima." 

Због свега наведеног, нови-стари чланови "привременог" савета из моралних разлога не би требало да прихвате чланство у њему, јер није пристојно да буду чланови нечега за шта нису изабрани вољом оних који једини имају права да их бирају (и чије интересе они као чланови савета треба да заступају), а то су мештани Прахова.
А потом је неопходно да сами грађани покрену петицију и изјасне се о следећим захтевима:

-          да се одмах распишу избори за чланове савета МЗ Прахово (рок 30 дана),

-          да се пониште све одлуке привременог савета МЗ Прахово (од 7.11.2014.год. до избора нових чланова савета);

-     да се у случају неизвршења ових захтева затражи помоћ Заштитника грађана Србије, Саше Јанковића;

Било би лепо да Прахово буде једно од првих насеља у општини Неготин, које ће у избору чланова савета МЗ-це бити самостално и независно од утицаја и мешетарења са стране, те да на најдемократскији начин изврши избор људи из своје средине, баш онако како Устав то препоручује. Прахово са свим својим капацитетима (кадровским, комуналним, саобраћајним и индустријским) то свакако заслужује!

   

„ПОВРАТКА НАКОН ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА“

             Прошле године је путем наше локалне телевизије у Прахову приказан видео снимак промоција књиге са насловом "Повратак након 40 година", одржане у неготинској библиотеци "Доситеј Новаковић", којој су присуствовали ауторови рођаци, пријатељи и колега из пензионерског удружења у Прахову. Аутор поменутог наслова је наш мештанин Ђорђе Мариновић.
             Неколико мојих пријатеља чуло је за ову књигу и са жаљењем констатовало да књигу  нису ни видели ни прочитали. Селом се све више шири прича о вредном, надахнутом и занимљивом аутобиграфском књижевном делу, чијој се оцени вредности придружила и неготинска библиотека а самој промоцији посебан допринос дао је и бивши угледни неготински новинар, Радиша Милошевић. 
            Пошто сам књигу прочитао више пута, а неке њене делове знам и напамет, и често их цитирам, замољен сам од више људи да из њеног садржаја издвојим и објавим  најзанимљивије садржаје, што у наставку чиним са посебним задовољством  јер сам у самој књизи и сам поменут, додуше не под мојим именом већ под псеудонимом "спикер". 
                        

            Ђорђу Мариновићу, треба одати посебно признање што је уместо непристојне српске речи "швалерка" употребио термин "дама Х". Исто тако аутор је бираним речима избегао реч "швалерација" а као веран супруг и отац са подједнаким осећањем према својој Анђелини али и према "дами Х", гајио је искрену "љубав". За Ђорђа Мариновића брак је гроб те "љубави" на коме је његова вољена Анђела један вели крст. Аутор тако на себи својстен начин изражава једно велико спутавање узбурканих љубавних немира и страсти јер из контрасти љубави, суза и процветалог брака треба поменути њуму увек драге плодове, децу рођену у срећној браћној заједници, али је као савестан и одговоран човек поменуо и оне друге, рођене из комшијске љубави.
           У прилог самој књизи желим да поменем да су доживљаји Ђорђа Мариновића, дугогодишњег такси-возача у Немачкој, заиста занимљиви, а има и његових погледа на савремене међународне и националне односе. Између осталог, просудите и сами:  

 

Велика је штета што аутор, у неколико реченица, није испунио знатижељу читалаца у откривању сазнања ко је комшија, али је на крају лепо рекао да је боље да претпостављамо него да то знамо.

 

  Књига обилује изузетно надахнутим и веома поучним детаљима из живота једног немачког таксисте и српског гастарбајтера. Издвојени цитати су само део из обиља лепо смишљених, естетски обликованих мудрости које извиру из ума једног обичног човека, који је издвојио и доста времена и личног новца да се широј читалачкој публици представи као један нови праховски књижевник. Према неким сазнањима из пензионерског клуба у Прахову с нестрпљењем се очекује допуњено друго издање ове књиге али и друге књиге са новим насловом у којима ће се, како сам аутор каже: "чути нешто ново о Ангели Меркел и Бараку Обами". 

 

ШТА СЕ ТО ДИМИ?

Прахово више него друга села добија своје странице у интернет издањима. Нажалост,  не због позитивних ствари већ због проблема са којима се суочавају мештани Прахова.

Текст објављен на порталу East Side можете прочитати ОВДЕ.







       12. јануара 2015.године, у скупштинској сали Општине Неготин, одржана је презентација Пројекта будућег складишта фосфо-гипса, кога у свом дворишту планира да гради нови власник хемијске индустрије Прахово, „Еликсир - ИХП Прахово“. Праховљани су се тамо нашли, што је разумљиво, у великом броју, али је све деловало прилично стихијски и неорганизовано, с брда с дола, није било јасних, конкретних и јединствених захтева, па је и одговор очекиван: „Када будетe знали шта хоћете, јавите се...“
Но, како "незванично" сазнајем, ових дана су председнику владе Србије, Александру Вучићу, упућене примедбе на Студију о процени утицаја на животну средину тог планираног складишта фосфо-гипса и депоније пепела из енергане на чврста горива. Иза тих примедби одлучно су стали чланови једног праховског и два неготинска еколошка удружења. А основне примедбе су:

1.  да није урађена студија о процени укупног радиоактивног дејства на простору од 56 хектара, колика је површина будућег складишта;
2.  да не постоји друштвена оправданост за овакав пројекат, ако се има у виду да „Еликсир“ тренутно запошљава око 300 радника, док се на другој страни у Неготинској низији пољопривредом бави више од 5.000 пољопривредника;
3. да последице постојања складишта и депоније у ужем простору здравствено угрожавају око 30.000 становника;
4.  да не постоји мониторинг којим би се уредно пратила емисија штетних материја у ваздуху, земљишту, подземним водама и укупном биодиверзитету, чиме се директно крше утврђене законске одредбе и препоруке ЕУ и јасно указује на бахатост и неспремност да се на уштрб профита води рачуна о строгим мерама заштите животне средине.

      На крају, поставља се питање да ли на овако одлучно сроченим примедбама и апелу локалних еколошких удружења влади Србије на еколошку угроженост у ширем окружењу Прахова, па и суседних земаља, стоји и потпис чланова Савета МЗ Прахово као легално изабраних представника грађана чија је животна средина угрожена, или су можда њихови интереси у овом случају можда нешто другачији ?

07. фебруар 2015.

 

ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ПРАХОВО

            После више од годину дана стручне обраде и јавних расправа, одборници Скупштине општине Неготин су на последњој седници у 2014.години, 26. децембра, усвојили План генералне регулације за насеље Прахово. Израда плана поверена је Деоничарском друштву „Архиплан“ из Аранђеловца, а његова примена ступила је на снагу на Божић, 7.јануара, што је можда и добар знак да ће се план остварити и да ће уређено, урбанизовано Прахово постати реалност.

            Нови урбанистички план се уклапа у просторне планове Републике Србије, Тимочке Крајине и међународног воденог пута Е-80 - Паневропског коридора VII, а његова основа омогућава уравнотежени, економски и социјални развој насеља у целини, са јасно дефинисаним стамбеним и радним зонама (старим и новим). За мештане Прахова од посебног је значаја уређење и опремање насеља комуналном инфраструктуром и дефинисање потребних мера унапређења и заштите животне средине.

            Планом детаљне регулације осмишљено је и уређено грађевинско подручје чија је укупна површина 952 хектара, издељена на шест целина: Насеље Прахово, површине 96 ха (19%), Приобаље са луком, површине 70 ха (14%), Колонија, површине 5,6 ха (0,9%), Сервисни простор, површине 23 ха (4,6%), ИХП Прахово, површине 146 ха (28%) и Нова радна зона, површине 178 ха (33%).

            У самом насељу дефинисана је и предвиђена изградња кишне канализације, уређење улица, тј.изградњa тротоара (где је то могуће) и асфалтирање. Поред постојеће фекалне канализације предвиђена је изградња још једне станице за пречишћавање отпадних вода, појачавање притиска у водоводној мрежи са потенцијалним резерваром и заменом цевовода (Самариновац-Прахово).

Због локације фудбалског игралишта, између пруге и пута, планом је предвиђена његова дислокација на нови простор (између насеља и ХЕ „Ђердап 2“), а у дворишту основне школе предвиђена је изградња фискултурне сале (за коју пројекат већ постоји). У подножју насеља предвиђено је детаљно уређење приобаља Дунава са новом обалоутврдом, бициклистичким и пешачким стазама, плажом, пецарошким кејом и два паркинг простора („Уњије“ и поред нове фекалне станице на обали Дунава), а предвиђено је и уређење "доње" и "средње" дунавске чесме, настале адаптацијом старих римских чесама (1924.г) и горње, порушене чесме, адаптиране 1939.године.

 

            У складу са плановима Републике Србије Лука Прахово би требало да постане речно-морска, са терминалом за контејнерски транспорт, уређеним зимовником и новим путничким пристаништем, док се у насељу Колонија предвиђа изградња зелене пијаце.

            За изградњу сервиса, складишта и трговина планиран је простор од излазног пута према Неготину до железничке станице, где је предвиђен и простор за проширење железничке пруге према Кусијаку (поред старе пруге), као и њен евентуални наставак према Румунији, преко већ изграђеног моста на ХЕ „Ђердап 2“.

            Једна од битнијих пројекција у развоју ИХП-а је изградња новог складишта фосфогипса, унутар пословног круга индустрије, чиме би се створили услови за ослобађање старе депоније према Радујевцу, као и њене детаљне ревитализације и претварање у зелени појас и парк шуму са пешачким и бициклистичким стазама.

             Прахово је прво сеоско насеље у општини које је добило урбанистички план, поред новог Михајловца (не и старог), што указује на перспективу насеља као секундарног центра општине Неготин. План можете преузети ОВДЕ.