РЕТРОСПЕКТИВА

Налазимо се на самом крају године, и прави је тренутак да се подсетимо значајнијих збивања у 2014. години.

У години за нама интензивно су разматрани планови детаљне регулације Прахова као насеља, и хемијске индустрије као његовог неодвојивог дела. (ОВДЕ)

Одржани су и републички избори, самим тим и бројне промоције странака. Највеће поверење Праховљана (подсећамо) добила је Српска напредна странка са 376 гласова, што је три пута више од Социјалистичке партије и њених 136 освојених гласова. (ОВДЕ)

Прахово је у протеклој години, захваљујући средствима „Еликсира“,  добило нови и лепше уређени центар насеља. (ОВДЕ)  Уређена је и зграда „пословног центра“ (дома културе) новом фасадом, лимаријом, столаријом и унутрашњим уређењем канцеларијском и другом опремом.
На тек изграђеној фекалној станици нажалост су забележене прве пукотине, док су нас надлежни уверавали да је све под контролом извођача и одговорних у месној заједници. Но када се у септембру део фекалне станице стропоштао у Дунав  званичних оглашавања или саопштења на ту тему није било.
 Градња секундарне канализације, започета је у фебруару а окончана последњих дана децембра са уградњом 6 помоћних пумпних постројења и претходном уградњом нешто мање од 300 кућних прикључака. То није била једина активност. Крпљене су и ударне рупе на асфалтираним улицама у насељу, комплетно је асфалтиран центар насеља а водила се и вишедневна борба са поплавама у насељу које су незабележене у дугој прошлости насеља.  Септембарске поплаве демантовале су помисао да је Прахово на високо уздигнутој речној тераси са 62 метара надморске висине безбедно од поплава. Бујица је однела део фекалне станице и пруге, потопила нека домаћинства смештена у некадашњим „барама“ тј. остацима римских канала, неке њиве у потесу „Балта“ постале су права језера баш као и фудбалско игралиште. (ОВДЕ)

Школа је у протеклој години забележила изузетне активности. Санација школске зграде урађена је средствима општинског буџета у износу од 1.650.000 динара, а донацијом „Еликсира“ преуређена је школска чесма. Нажалост још увек није испуњено обећање да ће се асфалтирати школска игралишта, али се искрено надамо да обећање неће бити "узалудно радовање“. (ОВДЕ)

Фудбалери „Дунава“ су ове године, осим окупљања љубитеља спорта на лепо уређеном фудбалском игралишту, па и оних које спорт много не занима, приредили и нешто више од тога. Они су ове јесени прваци новоформиране Зоне „Исток“.  (ОВДЕ)

Поред догађаја везаних за деловање друштвених, привредних и комуналних организација током 2014.године пажњу су привлачили и ванредни догађаји чији су креатори групе грађана и појединци. Једно од тих је колективно венчање двадесетак старијих брачних парова из Прахова и суседних насеља у праховској цркви, којима је кумовао познати хармоникаш Миша Мијатовић, што су пропратиле велике новинске и медијске куће попут Б92. (ОВДЕ)

Телевизија Бор емитовала је посебну емисију снимљену у Прахову, „Село, млади, спорт“ (ОВДЕ), док је ТВ Исток емитовала посебну једночасовну емисију у серијалу „Село некад и сад“ (ОВДЕ).

На крају ове ретроспективе можемо закључити да је и у 2014. години у Прахову било активности, чиме свакако можемо бити задовољни, али уз једну малу примедбу. Поручио бих надлежнима у организацијама и институцијама система да се до ДОБРЕ оцене о њиховом раду испречила чињеница у коју они, или не верују, или не желе да је прихвате као реалност, а то је потпуно одсуство правовремене, потпуне и објективне информисаности грађана, као и транспарентности у раду, упркос чињеници да у Прахову осим што постоји систем кабловске телевизије постоји и огласна табла на којој никада није истакнуто ни једно обавештење о раду месне заједнице, а постоји и могућност брзог и ефикасног информисања путем интернета. 
 Давно је неко рекао „ЗАБОРАВЉЕНО ЈЕ СВЕ ШТО НИЈЕ ЗАПИСАНО, ЈЕР ШТО НИЈЕ ЗАПИСАНО - КАО ДА СЕ НИЈЕ НИ ДОГОДИЛО!“   

ПРИЧА О ДУНАВУ

 "Зими, може бити тешко наћи залогај хране дуж доњег Дунава. Неравним, споредним путем који води до мале, лоше одржаване, речне луке Прахово, у Источној Србији, стиже се до једне пастелно осликане биртије која се зове "Крај света" - што је назив који одговара пустом и хладном окружењу. Како се испоставило, овај ресторан, као и други у овој области, осликава заосталу економију која овде преовладава већим делом године." Овако аутор Нил Мекдоналд почиње чланак објављен пре три  године у једном од најугледнијих светских часописа,  британском "Тhe Financial Times". (OВДЕ) Чланак говори о неискоришћености огромног економског потенцијала који Дунав пружа, посебно у Србији. 

"Место (Прахово) оживи, мештани кажу, само у летњим месецима, када се хиљаде гастарбајтера врати из богатијих земаља Европске уније, као што су Аустрија и Немачка.  Ненад Гавриловић, директор маркетинга хотела "Ђердап" у Кладову, на неких 50 км узводно од Прахова, каже да скоро четвртина становништва општине од 30.000 становника ради у иностранству. "Када дођу кући настане бум. Тада сви ресторани раде, а ту су и свадбе", објашњава он. Али до тада многе куће, па и оне највеће и најбогатије, изгледају сабласно и беживотно. У неким селима дуж доњег Дунава, више од половине становништва ради у иностранству.
Друга по дужини река Европе, дуга скоро 3.000 км од Немачке до Црног мора, требало би да омогући економско издржавање људима који живе дуж њених обала. Уместо тога,  Дунав је жалосно неискоришћен, што додатно ометају спрудови и потопљени бродови - а у српском потезу, све је то зачињено и неексплодираним убојитим средствима. Река Рајна нпр. пренесе око 330 милиона тона терета годишње, а Дунав 50 милиона, каже Манфред Сац, генерални директор „ProDanubeInternational“. "Постоји одличaн навигациони оквир за Рајну, што са Дунавом није случај. То је ситуација која може, и мора, бити побољшана ", каже он.


Фотограф Мат Лутон путовао је деоницом некада моћног пловног пута и направио серију фотографија, објављених том приликом у "The Financial Times".

 

...

СИЛОСИ ИЗ БАЈКЕ

У „златно доба крајинске пољопривреде“, силос на обали Дунава, на улазу у луку Прахово, важио је за важан, стратешки добро постављен привредни објект.
90-тих година тај исти силос постаде руина, скоро потпуно уништена грађевина, промашена инвестиција...
Међутим, наду да можда није све изгубљено дао је текст „Агропреса“ (Удружења новинара за пољопривреду), под насловом „Дунавски силоси пшенице“ објављен пре четири године (ОВДЕ), у коме је објављена фотографија некаквих силоса из 22.века, или боље речено „силоса из бајке“. На крају текста за пољопривреднике Неготинске крајине лепа и охрабрујућа порука: „Објекат се налази у фази генералне реконструкције. Предузеће „Дунавска транспортна логистика“ позива све заинтересоване фирме да учествују у радовима“.

На управо снимљеној фотографији (11.12.2014) јасно је да на високо уздигнутом силосу, видљивом са било ког места низијског дела Неготинске Kрајине, није било никакве реконструкције. Нажалост данас је још већа руина, него што је био 27.12.2010.године, када се огласио „Агропрес“.

После 4 године узалудног очекивања и надања, намећу се питања:

-    Шта би са Дунавским силосом?
-    Није ваљда да се за 4 године није јавио ниједан грађевинац ?
-    Да није можда и овде неко „одрадио“ лепе планове, подигао кредите и нестао?
-    Ко је заправо власник „Дунавске транспортне логистике?  и
-    Јесмо ли ми све ово сањали, или нас је неко жедне превео преко Дунава?