Све је мање старих кућа у Прахову. Са
новим, модерним грађевинама, полако али сигурно губи се наша аутентична културна баштина.
Тренд очувања и
рестаурације етно кућа (па и етно насеља) приметан је данас у развијеним земљама, као и у земљама у окружењу, први кораци се на том пољу чине и у Србији али, бар колико је мени познато, не и у Неготинској Крајини.
У Прахову још
увек постоје старе куће бондручаре као типични примерци традиционалног народног градитељства, које би се могле претворити у својеврсне музејске етно куће са пригодним етнолошким збиркама. На отпадима
старог гвожђа може се данас наћи велики број предмета од бакра, сребра и других метала, пегли на жар и сл. Те експонате неко је сврстао у безвредно старо гвожђе. На дивљим
депонијама могуће је наћи најразличитије етнолошки вредне
предмете, старе кућне фотографије, чак и експонате из римског доба, па и ранијег периода.
У циљу очувања
наше традиције и културних вредности, које смо наследили од наших предака, апелујем и позивам одговорне људе, посебно представнике институција културе и локалне самоуправе, да учине бар мало на спашавању и очувању наше културне баштине. Било би конкретно добро при месним заједницама оформити радне групе које би се тиме бавиле. Сигуран сам да постоје погодне старе куће и окућнице које би се уз минимална улагања могле претворити у етно куће и као такве постале занимљиве све већем броју посетилаца нашег краја.