Рибарење на Дунаву траје вековима и њиме се поједини људи из нашег краја успешно баве и данас. Прахово је некада привлачило љубитеље риболова из целе Србије. А када је Дунав преграђен браном хидроцентрале „Ђердап 2“ рибарење код Прахова је постало посебно атрактивно за аласе јер моруне, које су из далеког Црног мора долазиле чак до Ђердапских стена па и даље ради мрешћења, више нису могле даље од Ђердапске бране, где је у вртлогу преливних вода код Прахова настала својеврсна "морунска окретница", а за аласе прилика доброг улова. Тако се код Прахова обрело„морунских аласа“ са разних страна, који су сви имали за циљ да улове што већи и вреднији примерак највеће слатководне рибе Европе. Лов моруна је био посебно атрактиван због укусног меса и веома цењене црне икре од које се прави чувени кавијар. Као што је познато, кавијар се као веома скупоцена храна може наћи искључиво на трпезама богатих људи, па су се углавном све количине извозиле на запад. Детаљније ОВДЕ. Последњих година има покушаја вештачког мрешћења моруна у посебном узгајалишту смештеном у заливу језера изнад „Ђердапа 2“, детаљније о томе ОВДЕ. Риболов моруне је због важности очувања ове врсте рибе у међувремену забрањен, па се моруна више не лови код Прахова.Познат је пример чувених праховских рибара, и некадашњих ловаца на моруну, познатих као "браћа Пацови", који су живот у градској средини заменили свакодневним животом на Дунаву, где живе у скромним условима бавећи се риболовом. Као такви постали су инспирација и за филмске ствараоце, па је о њима снимљен и документарни филм под насловом „Кавијар Конекшн“, који је делом финансирало и Министарство за заштиту животне средине Републике Србије, као и Секретаријат за културу града Београда. Овај филм је, захваљујући управо занимљивој тематици, постигао значајан успех у читавом свету, награђен је на бројним иностраним филмским фестивалима, а већ је приказан на многим великим светским телевизијама, у Русији, Великој Британији, Америци итд.
